ПОВРАТАК РУСИЈИ: Крим и Севастопољ обиљежавају годишњицу референдума

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Данас се на Криму одржавају велике свечаности у част референдума којим је полуострво постало дио Русије.

Референдум на Криму је одржан прије двије године, 16. марта 2014. године. Тада је за улазак у састав Русије гласало 96,77 одсто Кримљана и 95 одсто грађана Севастопоља.

За ове двије године главни проблеми са којима су морали да се суочавају становници полуострва били су изазвани акцијама радикала са територије Украјине: они су организовали блокаду хране полуострва, дизали у ваздух стубове за пренос струје. Према мишљењу професора Кентског универзитета Ричарда Саквија овакве акције нису у интересу Кијева.

„Блокада којој је подвргнут Крим од стране радикалних снага у самој Украјини није у интересу Кијева. Украјинске власти прекидају испоруке електричне енергије, хране итд. Жао ми је становника полуострва. Осим тога, не заборавите — више од два милиона људи сноси послљдице блокаде“, објаснио је он.

Француски политичар Иван Бло у разговору за РТ подсјетио је на контрадикторности у међународном праву које нису још увијек ријешене. Он је нагласио да су становници полуострва изразили жељу да уђу у састав Русије и да међународна заједница треба са уважавањем да се односи према том избору.

„Неко говори: постоје двије норме међународног права које су међусобно контрадикторне. Становници Крима су изразили жељу да буду грађани Русије. Ми треба да уважавамо њихово мишљење. Као што видите, ове двије норме је веома тешко усагласити“, прокоментарисао је Бло.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.