ПОТИСНУТИ НАТО СА АРКТИКА: Чиме су наоружани бродови Северне флоте

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Sergey Eshenko

У тренутку када почиње међународна трка за освајање природних ресурса на Арктику и повећање војног присуства НАТО-а на западним границама Русије, Северна флота постаје један од кључних инструмената осигурања безбедности и економских интереса.

Питање цене

У оквиру текућег Државног програма наоружања од 2011. до 2020. године Северна флота је добила три подморнице, две атомске („Јуриј Долгоруки“, пројекта „Бореј“, и „Северодвинск“, пројекта „Јасен“) и једну дизелну („Санкт Петербург“ пројекта „Лада“ ), као и средњи извиђачки брод „Јуриј Ивaнов“ пројекта 1828. До краја 2017. године флота ће добити и вишенаменску фрегату „Адмирал Горшков“ пројекта 22350 и велики десантни брод „Иван Грен“ пројекта 11711. До 2020. године планирано је да флоти буде предат и низ новина различите намене. Ипак, бродова првог ранга (носачи авиона, крстарице, тешке разараче и друге) међу њима највероватније неће бити.

Министарство одбране је више пута саопштавало планове о изградњи оваквих бродова. Између осталог, много се говорило о перспективама пројекта нуклеарног носача „Шторм“, који би заменио тешког носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Ипак, он се неће појавити у блиској будућности. Заменик министра одбране Јуриј Борисов је саопштио да ће уговор о изградњи „Шторма“ бити потписан тек крајем 2025. године.

Слична ситуација је и са тешким разарачем пројекта „Лидер“. Ти бродови треба да постану универзални „ударници“ у руским флотама и да замене ракетне крстарице, противподморничке бродове.

„Друга младост“

Северна флота неће остати без савремених великих бродова. Већ за 2017. годину планирано је да почну ремонт и модернизација „Адмирала Кузњецова“. Искуство његове борбене примене у источном Средоземљу открили су низ недостатака, повезаних са радом енергетске установе, механизама, аерофинишера и слично. Осим тога, на броду се планира замена радио-електронског и радиолокационог наоружања, као и авијациони навигациони комплекс.

„’Адмирал Кузњецов‘ је прилично специфичан носач авиона. Његово авионско крило чине не само ловци, што одређује улогу брода искључиво као одбрамбену. На њему се никад не налазе авиони са радарима, за радиоелектронске борбе и слично, потребни за извођење свеобухватних експедиционих ударних операција. Уз то, на ’Кузњецову‘ је постављен комплекс противбродских ракета ’Гранит‘. Није јасно зашто је он потребан броду. У оквиру модернизације, по мом мишљењу, потребно је демонтирати ударно оружје са носача авиона и ослободити место за повећање залиха горива и муниције авио-крила“, рекао је за Спутњик главни уредник магазина „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски.

Још један кандидат за „другу младост“ је велика ракетна крстарица пројекта „Орлан“ — „Петар Велики“. Он је почео са радом 1988. године и већ је прилично застарео. Очекује се да велика модернизација на њему почне до 2020. године, чим се врати „Адмирал Нахимов“, који се ремонтује од 1999. године.

Подршка са обале

Говорити о борбеној способности флота, ослањајући се само на јаке стране његовог бродског састава, било би погрешно. Северну флоту подржава јака војна група која покрива значајни део наших територијалних вода, о чему је говорио министар одбране Русије Сергеј Лавров 24. маја, нагласивши да је обалска војска три флоте — Северне, Балтичке и Црноморске — прешла на организациону структуру армијских корпуса.

Северна флота није само флота. По свом функцији, она личи на оперативно-стратешку команду или војни округ. У њен састав су ушли ракетне и артиљеријске јединице, моторизована бригада, дивизија ПВО и сличне „копнене структуре“. У зони одговорности ове више него озбиљне групе је читав Арктички регион, осим источног дела.

Данас Северна флота помера могуће границе лансирања крстарећих ракета противника на територију Русије на неколико стотина километара од руских северних граница. Реализују се и други задаци: осигурава се распоређивање стратешких подморница носача-ракета, врши се контрола обале и подручја уз Скандинавско полуострво, заштита економских интереса државе у зони одговорности. Без подршке са обале та питања би много теже могла да се реше. Обалска војска Северне флоте наставља да добија противбродске ракетне комплексе „Бал“ и „Бастион“, противракетне системе С-400, савремена средства радиолокационог и хидроакустичног извиђања. Осим тога, војска на Арктику наставља да обнавља старе совјетске базе и да гради нове базе, укључујући „Арктичку детелину“ на Земљи Франца Јосифа. У региону се планира отварање 13 аеродрома, са којих морска авијација може да штити бродове флоте у случају потенцијалног оружаног конфликта.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.