ПОСЛЕДИЦЕ „АРАПСКОГ ПРОЛЕЋА“: Европа није слушала Гадафијева упозорења

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

„Европа ће постати црна уколико ја паднем. Милиони људи преко Либије желе да се домогну Европе”, прорекао је 2010. године пуковник Муамер ел Гадафи у Риму. Годину дана касније либијски лидер зверски је убијен током „арапског пролећа”: иза тога северноафричка земља склизнула је у безвлашће, да би данас стекла неславну титулу главне одскочне даске непозваних дођоша за Европу.

Из правца Либије у Италију је од јануара до септембра 2014. године стигло преко 134.000 илегалних имиграната – шест пута више него 2013. године и два пута више него током сезоне „арапског пролећа” 2011. године, наводи Фондација „Роберт Шуман”, водећи француски истраживачки институт за Европу.

Можда није чудо што пет година од Гадафијевог злослутног пророчанства министарство унутрашњих послова у Риму данас процењује да ће преко 200.000 невољника до краја године из Либије преко Средоземља кренути ка Италији. Истовремено италијанска министарка одбране Роберта Пиноти инсистира да ЕУ покрене војну интервенцију против кријумчара људи на либијској обали, док самозвана влада у Триполију прети Бриселу да ће узвратити на сваки оружани покушај „фамилије” да у територијалним водама северноафричке државе пресреће кријумчаре или уништава њихово бродовље.

Највећа појединачна имигрантска трагедија на Медитерану – прошле недеље када се преко 800 људи, жена и деце удавило у судару олупине којом су кренули ка Европи и португалског трговачког брода „Кугуар” – нагнала је Брисел да тим поводом закаже ванредни јучерашњи самит лидера ЕУ.

Европска неодлучност шта да се ради са дугогодишњом најездом нежељених придошлица које беже из ровитих подручја Африке и Азије добро је позната. Италијанска поморска спасилачка мисија „Маре нострум” обустављена је прошлог новембра, након што је остатак ЕУ одбио да суфинансира операцију, верујући да би снажна акција само подстакла лавину невољника жељних да буду „избављени”. Потоња, на брзину склопљена, ЕУ мисија „Тритон” добила је из бриселске касе трећину новца мање него што је Рим издвајао за „Маре нострум” и озбиљно сужен простор деловања (30 миља италијанских територијалних вода). ЕУ – након трагедије на 120 километара од Лампедузе – сада најављује издашнију спасилачку мисију на централном Медитерану и низ других мера.

У међувремену, глобални поморски бизнис стрепи од развоја прилика на централном Медитерану, преноси британски магазин „Лојдс лист”. Наиме, централни Медитеран (Либија, Италија, Малта, Тунис) данас је главна стаза прилива илегалних имиграната ка Европи, на којој се посаде трговачких бродова све чешће налазе у бременитој улози спасилаца недокументованих лица на дотрајалим бродовима.

Више од 40.000 миграната који су се лане нашли у невољи у водама централног Медитерана спасле су посаде цивилних бродова са све четири стране света. Не изненађује што је удружење немачких власника теретних бродова уочи самита европских лидера послало апел Бриселу да предузме одлучне кораке на обезбеђивању једне од најпрометнијих комерцијалних поморских рута западног света, наводи „Лојдс лист”.

ЕУ је поводом избегличке кризе на Медитерану ових дана изложена јавном притиску УН, међународних хуманитарних организација, пословних удружења и других да изађе са акционим планом који ће зауставити поморску трагедију.

Како год делује равнодушно, себично или несложно, Европа је овим поводом чини се неправедно апострофирана.

Ако је тачна оцена Комесаријата за избеглице УН да живимо у ери „незапамћених сеоба имиграната”, да ли рецепт за решење кризе на Медитерану треба Европа сама да осмисли?

Међу дављеницима прошле недеље надомак Либије и Лампедузе највише је било избеглица из Еритреје, Сирије, Сомалије, Сијера Леонеа, Малија, Сенегала, Гамбије, Обале Слоноваче и Етиопије. У међувремену се из Јемена пут рога Африке и границе Сомалије и Судана креће велики број од укупно 250.000 страних избеглица које тамо бораве.

Отуда и питање: када ће најновија глобална избегличка криза, не само ова на Медитерану, већ на америчко-мексичкој граници, рогу Африке, Бенгалском заливу… стићи на дневни ред Уједињених нација?

Тања Вујић, политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.