ПОРАЗУ ХИЛАРИ НИКО СЕ НИЈЕ НАДАО: Тачи граби да направи државу док није дошао Трамп

ИСКРА на Фејсбуку
Фото:  Спутњик, REUTERS/ Armend Nimani/Pool

Фото: Спутњик, REUTERS/ Armend Nimani/Pool

Косово је у својој спољнополитичкој агенди зацртало два плана за наредну годину: да постане земља-посматрач у УН и да пребаци преговоре са Београдом на ниво председника. Наравно, пре него што је било коме од њих пало на памет да ће Трамп да победи Хилари.

Косовски председник Хашим Тачи, али и остале релевантне политичке личности на приштинској политичкој сцени, честитали су победу Доналду Трампу на америчким председничким изборима, али нису пропустили да акценат ставе и на то да је пријатељство САД и Косова нераскидиво, и да се надају да ће тако и остати. Наравно, Тачи и остали нису заборавили да захвале и на свму ономе што је за Косово урадила Хилари Клинтон, уз малу опаску да очекују да се „политика Америке према Косову неће променити“. Вероватно и неће, али Приштина свакако није заборавила Трампове речи да је Косово „нарко и квази држави“. Питање које мучи Приштину и њене менторе са Запада и ЕУ јесте да ли ће Трамп исто мислити и као председник Америке после 20. јануара 2017. Трамп је бизнисмен — и сигурно ће се замисли да ли је заиста било потребно да Америка издвоји 250 милијарди долара, колико је, према речима Викторије Нуланд, помоћнице државног секретара САД у Обаминој администрацији, у протеклих 20 година уложила у Косово. И то не у привреду, економију и развој Косова већ у политичку подршку стварању независне државе Косово.

Свима је јасно да Косово без подршке Америке — не може да постоји. Долазак Трампа на чело САД Приштину је погодио као „гром из ведра неба“ јер не само да не знају какав ће став Трамп имати према спољној политици, него ни да ли ће се Косово уопште наћи у његовој агенди спољне политике. Јер ако га не буде, Приштина остаје без главног савезника. Трампов долазак не само да је покварио њихову политичку агенду за наредну годину — да Косово постане земља-посматрач у УН и да се преговори са Београдом пребаце на ниво председника (дакле државнички) у оквиру бриселског дијалога, већ их је приморао да са својим партнерима из ЕУ и још увек актуелним политичким играчима у Вашингтону крену у озбиљну офанзиву како би максимално искористили двомесечни период председничке транзиције у Америци.

Дакле, да ућаре шта се ућарити може, док Трамп не постане и званично први човек Америке. Времена је мало, па је Приштина своју политику усмерила на два фронта. Први је, ако је веровати медијима у Приштини, усмерен ка Америци. По њиховом писању, наде да Вашингтон остане главни савезник Косова још има, а Тачи је већ послао своје људе од поверења (саветника за спољну политику и безбедност при свом кабинету) на „брифинг“ у Вашингтон код косовских лобиста, како би се постарали да се део америчке спољне политике који се тиче Балкана, а пре свега Косова, Трамповој администрацији представи као један од приоритета на коме почива безбедност у овом делу света.

Приштина има и „план Б“, који је окренут ка ЕУ и савезницима досадашње америчке администрације у њој. План је прост — ако „оману“ код Трампа, неће код ЕУ. Тачи је, према писању приштинске штампе, већ разговарао са Јоханесом Ханом, европским комесаром за добросуседске односе и проширење у четири ока; да се Косову по истом принципу као добијање ССП, по убрзаној процедури, омогући кандидатура за приступање ЕУ.

Да је тако нешто у плану дâ се наслутити и после састанка Улрике Луначек, посланице ЕП, и Хашима Тачија који је рекао да Косово не сме да касни за Европом и регионом. Кандидатура Косова за ЕУ значила би и приступању НАТО-у, што би без сумње ојачало позицију Косова. Ове две ставке, уз пријем у Савет Европе, Приштини би омогућиле да још неко време „плута“ на површини, односно, док не сакупи гласове држава у УН како би досегла фамозни број потребан да буде призната и у овој институцији. С обзиром на то да ће се у УН овог месеца разговарати о Косову, то јест, Унмик ће представити свој годишњи извештај о стању на Косову, у приштинским медијима се све више спекулише да би у име Косова Скупштини УН могао да се обрати и амерички представник при УН, и да затражи од ове институције да препоручи Београду деблокирање Косова на његовом путу ка потпуној државности.

Ментори Косова у ЕУ покушаће да притисну Београд новим условљавањем на путу Србије ка ЕУ — тражећи директно од Београда да стави тачку на инсистирање да је Косово део Србије.

О томе је говорио и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, када је рекао да постоји нови амандман на предлог платформе за преговарачко Поглавље 35, којим се Србији додатно погоршавају услови за евроинтеграције и врши притисак да се Србија натера да директно или индиректно призна независност Косова. То, додуше, није ништа ново, али у новонасталим околностима заговорници косовске независности у ЕУ, ово дугме би могли поново да притисну. Јер још важећа владајућа америчка гарнитура чини све да преко својих савезника у ЕУ не само убрза цео косовски процес него и да на неки начин притисне Београд да га, ако ништа друго, не успорава — а то би значило пре свега нефорсирање формирања Заједнице српских општина. Србији, али и српским представницима у косовској влади који још увек имају замрзнуте функције због Закона о Трепчи — ово не иде наруку. Приштина је решила проблем о демаркацији границе са Црном Гором са Милом Ђукановићем још пре црногорских избора, што је био услов за добијање визне либерализације, тако да је једина препрека приштинским плановима тренутно — Београд.

За државе ЕУ које су блиске са одлазећом америчком администрацијом ово може да представља проблем, па су Србији већ индиректно послали поруку да буде „кооперативна“.

Делимична утеха да Приштини неће све ово баш тако лако поћи за руком налази се у изјави бившег шефа југословенске дипломатије и амбасадора у УН Владислава Јовановића датој српским медијима. Он каже да оно што ми можемо да очекујемо јесте да ће неко време груб и директан притисак бити смањен и замењен већом употребом политике и дипломатије. „Због тога ћемо имати више простора за дисање и извесно разумевање за српске државне и националне интересе“, изјавио је Јовановић. Он верује да у Белу кућу долази прагматичан бизнисмен који ће, уместо вашингтонских идеолошких спирала Клинтонових, довести до тога да САД владају светом другим средствима, а не ратовима. „Трамп неће имати симпатија за интервенционизам, односно за расипање америчког новца без смисла и циља. Такође, ни за то да Вашингтон од пријатеља ствара непријатеље, као што је то урађено са Србијом“, објаснио је он.

Он је подсетио и да су пре месец дана приштински политичари изјављивали да би за Албанију и Косово била катастрофа када би Трамп победио, „не зато што је другачији већ зато што би то био крај политике која је фаворизовала Албанце на рачун Срба“.

„Са Трампом неће имати толику подршку, нити ће бити потпуног игнорисања интереса Срба на Косову, и вероватно ће бити више простора за неке наше ставове, али не много“, рекао је бивши шеф дипломатије. Новоизабрани амерички председник није презентовао ништа што би могло да се зове „кохерентном агендом за међународну политику“, што је проблем не само за Косово већ и за цео свет. Шта и колико ће Косово успети да уради до 20. јануара остаје да се види.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Zlocinacko rusilacki poduhvat NATO-a je 78-mo dnevnim dirigovanjem palice generala Klarka u Pristini podigao bistu Klintona ugusivsi vekovnu postojanost kulturno prosvetnih I verskih kako objekata tako isto I institucija Kosova I Metohije. Pokazalo svoje vrednosti I lik vec u trecu deceniju zabluda sile I moci kojoj je konacno dosao kraj.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.