ПЕТ ГОДИНА РАТА У СИРИЈИ: Од „арапског пролећа“ до ДАЕШ-а

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АП

Фото: Спутњик/АП

Оружани сукоб у Сирији већ пет година је једна од главних светских тема. Све је почело када је у регион стигло „арапско пролеће“ да би сукоб прерастао у грађански рат, а касније и у рат против терориста. Од септембра 2015. до марта 2016. године у овом рату су учествовале и руске Ваздушно-космичке снаге.

Када је почео оружани сукоб Асадових присталица и опозиције, када се Турска укључила у конфликт и какву је улогу играла Русија у успостављању режима прекида ватре? Детаљније о томе — у прегледу кључних епизода сиријске кризе, коју и даље прате колеге са РТ.

Март 2011. године: Почетак конфликта

Сиријском конфликту је претходио талас државних преврата на Блиском истоку и у Северној Африци, познатији као „арапско пролеће“.

У марту 2011. године широм Сирије су одржани велики протести, након чега је председник Асад био приморан да распусти владу и да укине режим ванредног стања, који је био на снази последњих 48 година. Протести су прерасли у сукобе.

Мај 2011. године: Мешање Запада

Западне земље и сунитски део арапског света подржали су Асадове противнике. У мају 2011. године Европска унија је увела санкције против Сирије, а у новембру њима се придружила и Лига арапских земаља. Истовремено, ЕУ је појачала санкције.

Лето 2011. године: Први окршаји

Сиријска слободна армија, коју су формирали побуњеници, почела је да ратује против Асадове војске на лето 2011. године. Дошло је до оружаних окршаја на североистоку Сирије и у централном делу земље. Протести су почели да се приближавају главном граду, Дамаску. Борци Слободне сиријске армије заузели су град Сакбу.

Април 2012. године: Прво примирје

Дана 12. априла 2012. године, након што се рат проширио на територије провинција Хомс и Дамаск, што је довело до додатне ескалације сукоба, ступило је на снагу примирје, иницирано од стране УН. Док је режим прекида ватре био на снази, одржани су избори у Народном савету. На првим вишестраначким изборима у Сирији у последњих 50 година победила је коалиција коју је формирала владајућа странка Баас. Примирје је више пута било прекршено, а 5. јуна оно је било и званично укинуто.

Јун 2012. године: Турска се меша у конфликт

У јуну 2012. године у конфликт се умешала Турска. Сиријски ПВО је оборио турски ловац, који је нарушио ваздушни простор земље. Турска је распоредила војску на сиријској граници, председник Ердоган је изјавио да је армија спремна да бомбардује Сирију и изврши упад на њену територију.

Јул 2012. године: Борбе се настављају

Следећег месеца су почеле борбе за Алеп, кључни град на северу земље. Милитанти, који су формирали Националну коалицију сиријских револуционарних и опозиционих снага, напали су Дамаск, али Асад је сачувао контролу над престоницом. Дан уочи Нове године Асадова војска је заузела Хомс.

2013-2014: Уништавање хемијског оружја

Борбе су се наставиле 2013. године, али иницијатива је прешла у руке провладине војске. Западне земље су изјавиле да је у Сирији вероватно коришћено хемијско оружје. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров иницирао је процес уклањања и уништавања хемијског оружја који је почео у октобру 2013. године, па се завршио у јуну 2014. године.

Септембар 2013. године: Прогон хришћана

Сиријски конфликт ће остати упамћен по масовном прогону хришћана, који су започели чланови радикалних исламистичких група у Сирији. Исламисти су заузимали храмове, скрнавили светиње и узимали свештенике за таоце. Око 50 километара северно од Дамаска налази се град Малула, свети град за хришћане. Међутим, 2013. године милитанти су напали Малулу и заробили монахиње из манастира Свете Текле. У септембру исте године, у овом граду су се под паљбом нашли новинари РТ Марија Финошина, Михаил Кондаков и Кирил Вагин, који је био рањен.

Јануар 2014. године: ДАЕШ креће у офанзиву

У јануару 2014. године терористичка организација ДАЕШ појачава присуство на сиријској територији. Она се истовремено бори против опозиције и против Башара ел Асада. У јуну, ДАЕШ проглашава стварање калифата.

Март 2014. године: Коалиција против ДАЕШ-а

Два месеца касније, западне земље су формирале међународну противтерористичку коалицију на челу са САД.

Септембар 2015. године: Интервенција руских Војно-космичких снага

Након неуспеха у борби владине војске против ДАЕШ-а током 2015. године, Русија је на молбу сиријског председника Башара ел Асада донела одлуку да започне ваздушну операцију против терориста — 30. септембра Савет Федерације РФ једногласно је одобрио председнику Владимиру Путину употребу војске у Сирији. Истог дана је руска авијација почела да бомбардује положаје милитаната.

Новембар 2015. године: „Нож у леђа“

Турски ловац је оборио руски бомбардер Су-24 на сиријском небу 24. новембра 2015. године. Погинули су један од пилота и војник који је учествовао у спасилачкој операцији. Након тога дошло је до драстичног погоршавања руско-турских односа.

У децембру 2015. године Велика Британија се придружила ваздушним ударима коалиције на челу са САД.

Фебруар 2016. године: Друго примирје

Међународна заједница је убеђена да је неопходно што пре решити кризу у Сирији. Већ 18. децембра 2015. године СБ УН усвојио је резолуцију о мировном процесу у Сирији. Режим прекида ватре ступио је на снагу 27. фебруара 2016, након договора Москве и Вашингтона. Прекид ватре се не односи на терористичке групе, попут ДАЕШ-а и Нусра фронта.

Март 2016: Почетак повлачења руске авијације из Сирије

Ове године, 14. марта, руски председник Владимир Путин наредио је министру одбране Сергеју Шојгуу да од уторка почне да повлачи руску војску из Сирије, јер су постављени задаци испуњени.

„Сматрам да је задатак који је постављен Министарству одбране и оружаним снагама у целини испуњен, због тога наређујем министру одбране да од сутра почне повлачење главног дела наше војне групације из Сиријске Арапске Републике“, рекао је Путин на састанку са шефовима Министарстава одбране и спољних послова Русије.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.