ПЕКИНГ ЗНА СВОЈЕ ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ: Како је Трамп увредио Си Ђинпинга

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com, AP Photo/ Alexa Brandon

У нормалним и иоле мирним временима било би природно, уз то и очекивано, да анализа састанка лидера двеју водећих светских економија, америчког председника Доналда Трампа и председника Кине Си Ђинпинга, углавном буде посвећена економским питањима.

Тим пре што су им интереси у вези с наставком глобализације светске економије, односно повратком на протекционизам поприлично супротстављени.

Али ово није такво време. Усред састанка с кинеским председником — иначе, њиховог првог сусрета, који би могао да одреди и будући тон односа двојице председника — у ноћи између четвртка и петка, Трамп је командовао америчким нападом на војску Сирије, због њеног тобожњег напада хемијским оружјем на џихадисте с којима ратује већ шесту годину.

Да ли је овом агресијом на Сирију Трамп и дефинитивно порушио наде свег пристојног света да ће Америка коначно одустати од своје агресивне, интервенционистичке политике? Да ли је тим ненајављеним нападом усред самита увредио свог госта из Кине? Да ли је нападом на Сирију амерички председник припретио и Северној Кореји, али и Кини? И да ли то значи да се и дефинитивно неће остварити наде америчких геостратега о стварању својеврсне америчко-кинеске алијансе усмерене против Русије?

Ово су биле теме о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Милорад Денда, дугогодишњи дописник наших медија из Пекинга, и главни уредник часописа „Геополитика“ Слободан Ерић.

„Кључно је питање да ли овај напад на Сирију представља одлуку Америке да се одлучније умеша у сукобе на Блиском истоку, или је реч о потезу који је намењен за унутрашњу употребу, с циљем да се ослаби притисак глобалистичких кругова на самог Трампа“, каже Слободан Ерић, појашњавајући да би „овонедељно повлачење Стивена Бенона (главног Трамповог стратега и главног заговорника раскида с агресивном спољном политиком САД) из Савета за националну безбедност могло да значи да је Трамп заправо подлегао притисцима глобалистичког естаблишмента, јер је тиме елиминисана једна врста препреке за ову врсту интервенционизма“.

Трампова одлука да напад на Сирију нареди у време састанка са Си Ђинпингом протумачена је као увредљива за госта. Би-Би-Сијева уредница за Кину Кери Грејси оценила је, примера ради, да ће се због напада на Сирију баш у овом тренутку Кина осетити „застрашеном, посрамљеном и помало љутом“, на сличан начин и оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж говори о свесној „америчкој одлуци да понизија Сија, која ће имати озбиљне последице“.

„Јако је необично да, када у гостима имате високог госта, кога притом примате у својој приватној резиденцији, започињете војне операције у другом делу света, и то војне операције за које се зна да их Кина не одобрава“, коментарише Милорад Денда, објашњавајући да је кинеска реакција на америчку агресију на Сирију била релативно суздржана због незгодне ситуације у којој се нашао председник Кине, „али су јасно ставили до знања да ову интервенцију не одобравају“.

Амерички званичници ових дана дају поприлично ратоборне изјаве и у вези са Северном Корејом. Трамп је „Фајненшел тајмсу“ у недељу рекао: „Ако Кина неће да реши проблем Северне Кореје, ми ћемо“. Државни секретар Рекс Тилерсон упозорио је да је могућа и употреба војне силе против Северне Кореје, а пензионисани генерал Џек Кин, коме је Трамп нудио место секретара за одбрану, рекао је да удар на Сирију представља и снажну поруку Северној Кореји…

„Америка је овим нападом на Сирију, у време сусрета Трампа и Си Ђинпинга, желела да упути поруку Кини, она жели да је искористи за обуздавање Северне Кореје“, сматра Слободан Ерић.

С друге стране, „Кејто институт“ из Вашингтона у својој анализи оцењује да Кина због својих геостратешких интереса не може да дозволи пропаст Северне Кореје, а „Глобал тајмс“, лист близак званичном Пекингу, у редакцијском уводнику говори да ће Кина бранити безбедност и стабилност на свом североистоку „по сваку цену“.

„Напад на сиријске трупе представља се у западној јавности као нека врста упозорења Северној Кореји. Али ситуација је знатно другачија“, објашњава Милорад Денда. „Реч је о земљи која је директно наслоњена на Кину, са којом има дугогодишње односе и сарадњу, и Кина има интерес да Северна Кореја не постане дестабилизована земља, у расулу… То је црвена линија коју је поставио Пекинг, иако то не значи да Кина одобрава јачање нуклеарних капацитета, поготово неконтролисано“.

Бурне реакције у Кини је недавно изазвало и постављање америчког антиракетног штита у Јужној Кореји, оправдано севернокорејском претњом, по моделу по коме су америчке ракете, наводно дефанзивне, већ размештене на истоку Европе, надомак Русије.

„Кина, као и Русија, с разлогом исказује забринутост, зато што ти антиракетни штитови врло лако могу да се претворе у офанзивно оружје… Кина, наравно, нема амбицију да угрози Јужну Кореју, али са територије Јужне Кореје Кина може озбиљно да буде угрожена“, објашњава Ерић.

Значи ли све то да самит Доналда Трампа и Си Ђинпинга, зачињен сиријском увредом госту из Пекинга, и дефинитивно неће довести до склапања стратешког договора Кине и САД који би изоловао Русију, договора какав иначе прижељкују амерички геостратези попут Збигњева Бжежинског, који признају да Америка више није једина светска суперсила и верују да осовина Вашингтон—Пекинг представља једини начин за сузбијање растућег (гео)политичког утицаја Русије?

Милорад Денда уверен је да се у Пекингу и не размишља о окретању од Москве: „Кинези су одлучни у ставу да не може да буде савезништва против трећег, и ту политику доследно заступају. И они јако добро знају колико интереса, не само економских већ и политичких и геостратешких, имају у савезништву с Русијом. Те односе они ни у ком случају нису спремни да жртвују због било каквих америчких обећања“.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.