ПАЖЊА И ПОШТОВАЊЕ: Како се у Русији чува успомена на хероје Великог отаџбинског рата?

ИСКРА на Фејсбуку

Илустрација: ruskarec.ru/Reuters

За грађане Русије је Дан Победе у Великом отаџбинском рату 9. маја један од највећих националних празника и увек се обележава са посебном ревношћу. У Русији је много акција посвећено победи у рату коју су народи СССР-а платили животима најмање 27 милиона људи. У центру пажње су учесници рата.

Не може се рећи да је у Русији остало мало ветерана и инвалида Великог отаџбинског рата. Како саопштавају руске власти, у априлу 2017. године их је било 1,8 милиона. Па ипак, међу њима је мање од 200.000 оних који су непосредно учествовали у ратним дејствима, док су остали радили у позадини фронта.

Сваке године је све мање ветерана, али се уочи Дана Победе они још увек могу видети у обдаништима и школама, где причају деци шта су преживели пре више од 70 година.

Многи ветерани се 9. маја састају са својим ратним друговима. Најпознатије место сусрета „браће по оружју“ Великог отаџбинског рата у Русији је код фонтане испред Бољшог театра у Москви. Тога дана се тамо могу видети врло стари учесници рата, са наградама причвршћеним за војну униформу.

„Бесмртни пук“

„Бесмртни пук“ је акција која у последњих неколико година окупља највише учесника. Њен циљ је да подсети на ратне подвиге наших дедова и прадедова. Акција је посвећена учесницима рата који више нису међу живима. Хиљаде људи у многим градовима Русије пролазе 9. маја улицама са портретима својих ближњих који су учествовали у рату. Акција „Бесмртни пук“ се одржава и изван Русије. Прошле године је организована у преко 40 земаља света.

„Бесмртни пук“ је грађанска иницијатива групе новинара из сибирског града Томска. Они су се, како пишу медији, ослонили на совјетску традицију по којој су људи доносили фотографије својих рођака на споменике. На позив активиста 9. маја 2012. године је централним улицама Томска прошло неколико хиљада грађана. Носили су плакате са фотографијама чланова породице или рођака који су учествовали у Великом отаџбинском рату.

Томска акција је брзо постала популарна, и већ наредне године је „Бесмртни пук“ прошао улицама преко 100 руских градова, а 2014. је број градова премашио пет стотина. Пре две године је акција постала још популарнија, јер је добила подршку државе. У Москви су учесници „Бесмртног пука“ прошли кроз центар града, по Црвеном тргу, а у првом реду је био руски председник Владимир Путин са портретом свога оца који је ратовао на фронту. Тада је акција у руској престоници окупила око пола милиона људи.

Пројекат „Бесмртни пук“ је постао општеруски покрет. Направљен је и сајт moypolk.ru, на који се могу постављати подаци о члановима породице и рођацима који су учествовали у рату. Сада је на сајту прикупљено на стотине хиљада ратних прича које заједно представљају велики „Народни летопис“ рата.

„Памтим“

То није једини ресурс из кога се могу сазнати судбине учесника Великог отаџбинског рата. Међу најпознатије сличне пројекте на руском интернету спада сајт „Памтим“, који је пре петнаестак година направио писац и сценариста Артјом Драпкин. На сајту су објављене стотине интервјуа са ветеранима, као и сећања учесника рата из Русије, а такође из других земаља: Србије, Бугарске, Румуније, Пољске, Француске и Немачке. Како наглашава аутор пројекта, усмене приче ветерана које су записали он и његови истомишљеници допуњавају наше знање о рату и уједно дају тим догађајима нову емоционалну димензију која није присутна у историјским студијама.

Записивањем успомена ветерана баве се и учесници покрета „Добровољци Победе“. Тај покрет је основан поводом 70-годишњице Победе у рату и већ окупља скоро 200.000 учесника. Волонтери кажу да им је циљ проналажење ветерана и пружање помоћи учесницима рата.

Са друге стране, ветерани током последњих деценија покушавају да помогну сами себи, и то преко велике мреже организација учесника рата. Тих организација има доста у целој Русији. Велику подршку им пружа и локална и федерална власт.

„Народно памћење“

Поред друштвених организација у Русији постоји и велико мноштво државних пројеката посвећених победи у рату. Пре две године је Министарство одбране покренуло сајт „Народни подвиг“ помоћу кога грађани Русије могу да сазнају које награде су добили њихови ближњи, и чиме су их заслужили.

Министарство има и портал „Народно памћење“, где је постављено око пола милиона докумената са подацима о наградама, о местима где су сахрањени војници Црвене армије и о ратним операцијама у којима су учествовали. Аутор ових редова је без проблема пронашао награде свога деде који је у првим годинама рата био на Северозападном фронту.

Уобичајени атрибут прославе Дана Победе у Русији током последњих година су постале георгијевске траке. Оне се уочи празника већ 12 година бесплатно деле на улицама руских градова.

Боје георгијевске траке подсећају на гардијску траку из ратног периода и траку на ордену Светог Георгија који је увела Катарина II као највишу војну награду у Руској империји.

Георгијевске траке се сада деле и изван Русије. На пример, у Њујорку је ове године подељено преко хиљаду трака.

ruskarec.ru

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.