ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ САД И БРИТАНИЈИ: Берлин и Париз од данас стварају војску Европе

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Pixabay

У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Немачка.

Најмање 20 земаља Европске уније потписаће данас у Бриселу споразум за нови одбрамбени савез за финансирање и развој заједничке војне опреме, у знак јединства после одлуке Велике Британије да напусти тај блок.

Како преноси Ројтерс, потписивање Споразума о сталној структурној сарадњи (ПЕСКО) промовишу Француска и Немачка.

Након вишегодишњег смањења трошкова у Европи и ослањања на САД кроз НАТО, Француска и Немачка се надају да ће споразум ујединити нације у чвршћој одбрамбеној сарадњи, која подразумева војнике и оружје.

Поред Француске и Немачке, досад су Италија, Шпанија и још око 16 земаља ЕУ обећале да ће се придружити пакту, који би званично могао да ступи на снагу у децембру, када се буду састали лидери ЕУ.

Велика Британија, која намерава да напусти Унију откако је одржан референдум о „брегзиту“ 2016. године, неће учествовати у споразуму, додаје Ројтерс, позивајући се на наводе званичника које агенција не именује.

Велика Британија дуго је покушавала да заустави сарадњу ЕУ у области одбране, сматрајући да би то довело до формирања војске ЕУ.

Западноевропска унија, војни савез основан 1948, као претходница НАТО-а, престала је да постоји ступањем на снагу Лисабонског споразума. Овај споразум укинут је 2010, а организација је престала са радом наредне године.

Још раније је Западноевропска унија утопљена у НАТО, каже Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду. Шта ће се догодити са ПЕСКО-ом? Хоће ли ова организација у заметку бити стављена под „кишобран“ НАТО-а и може ли функционисати паралелно са Северноатлантском алијансом?

ПЕСКО је предвиђен Лисабонским споразумом из 2009, каже Јанковић, највишим правним актом ЕУ и у првом периоду функционисаће паралелно са НАТО-ом. То што досад није заживео последица је француско-британске сарадње, а и Америка је имала велики утицај на политику ЕУ.

„Сада је дошло до делимичног разлаза — прво, дошло је до ’брегзита‘, што је Немцима и Французима изговор да покрену овакву врсту паралелног војног савеза; друго, Доналд Трамп је најавио и заиста покренуо измену неких политика САД према ЕУ и према америчком ангажману у Африци. Трећи разлог је мигрантска криза“, каже Јанковић.

Формални покретач иницијативе за формирање ПЕСКО-а је Француска, председник Емануел Макрон је у јулу најавио стварање европске војске, то је поновио и у септембру, а немачка канцеларка Ангела Меркел придружила му се након избора у Немачкој, објашњава Јанковић генезу иницијативе за потписивање ПЕСКО-а.

„Њихов примарни план, оно што би желели, јесте да се створи европска војска као један од стубова будуће европске федералне државе, коју би требало да чине Француска и Немачка, а потом и Италија и Шпанија, као друге најважније земље. Зато им је, између осталог, и битно да Шпанија остане целовита. Зашто Италија и Шпанија? Зато што су најмногољудније, после Немачке и Француске, и што се налазе у Медитерану, где су главни интереси ЕУ, а и преко њих иде пројекција силе, како се надају у Берлину и Паризу, према Африци“, каже Јанковић.

Питање је колико чланица ЕУ заиста жели да учествује у овом пројекту, наставља Јанковић, колико је њих ту да подмеће клипове у точкове француско-немачкој иницијативи за рачун Вашингтона и Лондона.

„Пољска у сваком случају не може нити жели да се одрекне војног савезништва са САД да би ушла у загрљај Немачке. Немачка је тога свесна. Такође је прилично тешко замислити да ће се балтичке државе одрећи савезништва са Америком. Грчка због Турске не може ни да помисли да напусти НАТО, јер само то што су обе земље чланице НАТО-а гарантује одржање каквог-таквог мира“, објашњава Јанковић.

Основни циљ је, понавља Јанковић, стварање европске федерације, а заједничко улагање у војне програме није ново. У пројекат „Хоризонт 2020“ укључени су највећи европски произвођачи оружја.

„Све то упућује да овога пута заиста постоји жеља да се опредељује новац за стварање таквог једног пројекта. У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи“, закључује Јанковић.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.