ОРХАН ПАМУК: Плашим се грађанског рата у Турској

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/АП/Вадим Гирда

Фото: Политика/АП/Вадим Гирда

Турски нобеловац Орхан Памук се ретко оглашава, али када проговори, никога не оставља равнодушним. После крвопролића у центру Анкаре, када је у бомбашком нападу страдало више од сто цивила, очевидно више није могао затвара очи, из њега је прокључала жуч.

„Изборни пораз (у јуну) разбеснео је Ердогана… То је био разлог за обнављање непријатељстава између војске и Курда, које није успео да убеди да му дају свој глас за његов план да створи председничку републику. Зато је одлучио да поново распише изборе за 1. новембар”, изјавио је Орхан Памук у интервјуу италијанској „Републици”, који су пренели тиражни истанбулски листови „Заман” и „Хуријет”.

Нобеловац не крије забринутост за судбну Турске. „Људи су изненађени, у шоку су. Земља која је била у миру одједном се нашла у рату против Исламске државе и Курда. Ја се плашим за Турску, јер знам да ће на крају Ердоган желети да влада сам, и то по сваку цену. Он не жели да дели власт”, каже Памук.

Нобеловац се огласио у незгодном тренутку за исламистичку владу, само петнаестак дана пре ванредних избора. Партија правде и развоја (АКП), коју је основао Реџеп Тајип Ердоган, у јуну је после тринаест година изгубила апсолутну већину у парламенту и сада на све начине настоји да поврати пољуљао поверење, како би после гласања 1. новембра поново могла сама да формирала владу. То је предуслов да измени устав и да се, на предлог Ердогана, уместо парламентарног уведе председнички систем.

Влада је у јулу прекинула преговоре о мирном решењу „курдског проблема” како би привукла гласове националиста који не желе било какве контакте са „сепаратистима и терористима”. У свакодневним оружаним сукобима војске и полиције и Радничке партије Курдистана (ПКК), која се деценијама бори за аутономију свога народа, досад је „елеминисано”, како се званично тврди, две хиљаде „терориста” док је у исто време погинуло 160 војника и полицајаца. У последња три месеца страдало је и 140 цивила, највише прошле седмице у самоубилачком бомбашком нападу у строгом центру Анкаре.

Оговарајући на питање новинара да ли се плаши грађанског рата у Турској Орхан Памук је одговорио: „Да, плашим се.”

У провладиним медијима и на друштвеним мрежама Памук се нашао на удару критика да се уротио против Турске. Лист „Таквим” га је оптужио да је под утицајем „међународног литералног лобија”, који преко њега и популарне турске књижевнице Елиф Шафак критикује владу и председника Ердогана. Нобеловац се засад не оглашава на најновије оптужбе, он се на то већ навикао.

Памук живи на релацији између вољеног му Истанбула и Њујорка, где је предавач на универзитету Колумбија. Више није револуционаран као што је некад био, нема га међу демонстрантима на улицама и трговима. Пронашао је неки свој унутрашњи мир и пише. Пријатељи му замерају што се чешће не оглашава, а он одговара: „Ваљда сам остарео”.

Орхан Памук је институција, на њега није лако насрнути. Тога су свесни и у владајућим структурама. Он је данас један од ретких Турака који се усуђује да без длаке на језику јавно критикује свемоћног Ердогана због кога се многи новинари годинама потуцају по судовима.

„Пробем је у томе што се Ердоган понаша као владари из тридесетих година прошлог века. Он ради све, контролише све. Он каже: ‘Ја имам иза себе 50 одсто гласова. Ућутите!’ Тачно је да има 50 одсто гласова, али ми имамо 72 милиона становника који нису сви као он (Ердоган)”, изјавио је Памук поводом масовних демонстрација на истанбулском тргу Таксим на коме су се грађани окупљали данима и тражили одлазак свемоћног Ердогана, кога многи оптужују да се понаша као „изабрани султан”.

Пре него што је добио Нобелову награду 2006. године и Памук се потуцао по истанбулским судовима зато што је једном швајцарском листу изјавио да је у Турској „убијено милион Јермена и 30.000 Курда”. То је дотад била табу тема и њему је претила казна од три године затвора. Екстремни националисти су га испред суда дочекали узвицима да је издао Турску и гађали су га поморанџама и јајима. Било је чак предлога да му се спале књиге, да му се утре траг. Али, превладао је разум поготово после масовних протеста из света, пошто је Памук тада већ био главни кандидат за Нобелову награду за књижевност.

„То је суђење Турској а не Памуку”, поручили су тада из Брисела. Како би се избегла брука процес је прекинут, уз објашњење да је то наводно урађено из „процедуралних разлога”.

Војислав Лалић, Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.