„ОДВРАТНИ СРБИ“: Ево зашто Мадлен Олбрајт мора у Хаг!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Intermagaizn.rs

Фото: Intermagaizn.rs

Пресуда од 40 година затвора на коју је због геноцида и ратних злочина осуђен први председник Републике Српске Радован Караџић навела је многе да се запитају – шта је са бившом државном секретарком САД Мадлен Олбрајт?

Караџић је остао при тврдњи да су му Олбрајт и њен бивши колега Ричард Холбрук понудили нагодбу по којој ће моћи да „ишчезне“, односно избегне Хашки трибунал, ако пристане да се држи подаље од јавности. Холбрук је за живота негирао те наводе, као и Мадлен Олбрајт.

Она се недавно „истакла“ изјавом да је у паклу резервисано посебно место за Американке које не гласају за Хилари Клинтон.

Руски државни медиј „Раша тудеј“ објавио је осам разлога због којих Мадлен Олбрајт називају „касапином Ирака“ и „госпођом с м.дима“.

Босна

НАТО интервенција у Босни почела је 1992. године. Олбрајт је 1993. године постала амбасадорка САД у Уједињенима нацијама и са те позиције је утицала на политику према Балкану.

Бивши шеф америчког здруженог генералштаба Колин Пауел присетио се како га је Мадлен Олбрајт притискала да пошаље трупе у Босну 1992. године.

„У чему је сврха супериорне војске ако стално говорите ‘не можемо да је ангажујемо’?“, питала га је Олбрајт.

Косово и Метохија

Мадлен Олбрајт је охрабривала тадашњег председника САД Била Клинтона да бомбардује Србију како би Слободан Милошевић био приморан да потпише споразум из Рамбујеа.

НАТО је бомбардовао Савезну Републику Југославију 78 дана због оптужби да Милошевић на Косову и Метохији спроводи етничко чишћење Албанаца.

Северноатлантска алијанса учествовала је у рату на страни Ослободилачке војске Косова, коју је Америка пре тога прогласила терористичком организацијом.

Срби су у марту 1999. године одбили да потпишу мировни споразум у Рамбујеу, што је Олбрајтову одмах нагнало да тражи војну окупацију Југославије. Један од услова био је и захтев за успостављање економије слободног тржишта на Косову и Метохији.

Попут Либије и многих других држава раније, испоставило се да су оптужбе за наводне злочине, које је јавности представио НАТО као увод за хитну војну акцију, биле преувеличане.

Уместо 100.000 жртава, установљено је 5.000, од којих су многе пале после почетка НАТО операција, а многе од тих жртава убили су Албанци.

После НАТО бомбардовања Србије 1999. године, компанија за финансијски менаџменте Мадлен Олбрајт учествовала је у приватизацији косовске телекомуникационе компаније.

Руанда

Етничко чишћење које је спровело племе Тутси над племеном Хуту 1994. године могло је да буде спречено. САД, Француска и Белгија су знали за геноцид и не само што нису интервенисали, него су спречили покрет мировних снага које су могле да сачувају хиљаде живота.

Мадлен Олбрајт је одбила да тај злочин назове геноцидом.

„Американци, предвођени амбасадорком Мадлен Олбрајт, играли су кључну улогу у блокирању акција УН… геноцид, описан конвенцијом, трајао је док су Американци одбијали да то јавно прихвате“, наводи се су извештају о геноциду у Руанди.

Mondo, Intermagaizn.rs

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.