ОД КЛАЊАЊА ДО ИЗДАЈЕ: Сукоб Обаме и Ријада

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Нова криза на Блиском истоку, изазвана извршењем смртне казне над 47 људи у Саудијској Арабији, подиже ионако проблематичне односе америчког председника Барака Обаме и монархије Персијског залива на нови ниво разочарања и неповерења, пише лист „Политико“.

„Наши односи су ужасни. Ријад неће да нас слуша, чак и када желимо да нас чује“, наводи Елиот Абрамс, бивши високи саветник за питања Блиског истока у администрацији америчког председника Џорџа Буша.

Извори „Политикоа“ у Вашингтону упознати са ситуацијом у саудијској краљевској породици, наводе да Ријад губи стабилност и да је „пао у параноју“ после смрти краља Абдула ибн Абдул Азиза ел Сауда, кога је заменио његов брат Салман.

Односи двеју држава у садашњем формату били су сложени од самог почетка, када је Барак Обама дошао на председничку функцију у САД.

„Током првог сусрета Обаме и Абдула на конференцији у Лондону 2009. године камере су забележиле америчког председника који се, како се многима учинило, саудијском монарху клања до ногу“, подсећа лист.

Америчког председника су већ тада напали конзервативци за сервилан однос према арапском лидеру.

Исте године на лето Барак Обама је допутовао у Ријад у прву званичну посету. Званична фото–сесија је добро прошла — Абдул је поздравио Обаму окачивши му око врата масиван златни ланац вредан хиљаде долара, али сусрет у четири ока није био успешан: монарх је запањио председника одбијањем молбе да подржи мировни процес на Блиском истоку који су започели Американци.

„Ух, шта се ово управо догодило?“, тако је тада изгледао амерички председник. „Глатко је одбијен“, наводи лист речи једног од бивших чиновника Беле куће, који је такође навео да су преговори са саудијским монархом били искључиво у надлежности Барака Обаме.

Све дипломатске напоре прекинуло је „арапско пролеће“, наводи лист.

Обама је 2011. године одлучио да одбије да подржи египатског председника и најближег сарадника Ријада Хоснија Мубарака и стао је на страну демонстраната.

Тада су се саудијски чиновници жалили америчким колегама на председника САД — он је одбио поузданог арапског савезника, а у Ријаду су посумњали у Обамину приврженост њиховом режиму.

„Епизода са Мубараком била је за краља Абдула најгори могући ударац. Он је рекао: ’Наш заштитник се окреће против једног од нас и ако он то чини са Мубараком, спреман је да исто учини и са мном‘“, прича Мартин Индајк, један од руководилаца Института Брукингс.

Када је Обама почео да сарађује са тадашњим лидером „Муслиманске браће“ (а њих је Ријад сматрао терористима и смртном претњом режиму) Мухамедом Мурсијем, криза у односима две земље се појачала.

У новембру 2013. године саудијски чиновници су из медија сазнали за нову иницијативу Обаме, односно за покушај америчког председника да почне тајне преговоре са заклетим непријатељем Саудијске Арабије – Ираном, додаје „Политико“.

Ријад је био против саме идеје договора са Техераном: Саудијци су се, са једне стране, плашили да Обама планира стратешки преокрет у регионалној политици, а са друге — разбеснело их је то што им амерички председник ради иза леђа.

„Ријад је претпостављао да ће постати главни губитник у споразуму САД и Ирана“, сматра Денис Рос, бивши саветник за питања Блиског истока у администрацији Обаме.

У тренутку смрти саудијског монарха Абдула односи двојице лидера били су најгори могући: они буквално нису подносили један другог, наводи се у чланку.

Када је на престо дошао Салман, Барак Обама је почео да предузима конкретне кораке за помирење: на пример, прекинуо је своју посету Индији да би присуствовао сахрани Абдула и указао поштовање новом арапском шефу државе.

Узвратни гест шеф Беле куће није дочекао: краљ Салман је одбио позив Обаме и није дошао на састанак лидера арапског света у Кемп Дејвид, приградску резиденцију америчког председника.

САД су ипак наставиле да воде политику која је требало да убеди чланове краљевске породице да је Вашингтон на њиховој страни.

Обама је подржао војну кампању Ријада у Јемену, без обзира на забринутост своје администрације — чиновници нису разумели чиме би могла да се заврши саудијска иницијатива и страховали су за цивилне жртве.

Амерички председник је опрезан у коментарима. Без обзира на повремену критику репресивног правног и политичког система, Бела кућа не жури да осуди извршење смртне казне над шиитским проповедником Нимром ел Нимром и још 46 људи које су саудијске власти сматрале терористима, наводи лист.

Најбољи начин да се краљевина одобровољи према САД био би притисак на Иран, сматра Денис Рос. До тада, док Обама не покаже одлучност, односи Ријада и Вашингтона могу само да се погоршавају, а то је пуно непредвидивих последица.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.