О ПОРЕТКУ НА ЗАЛАСКУ: Феминисткиње, памтите ли Монику Левински

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AFP 2016/ STAN HONDA

Феминистичке организације само су део одлазећег глобалног поретка који је униформисао свет по мери „демократских бајки“ о новим цивилизацијским вредностима, које су великим новцем промовисане широм планете убијајући националне вредности држава.

Моника Левински данас има 44 године. Те 1995, кад је дошла у Белу кућу као млада стажисткиња из Калифорније, имала је 22. Председник Сједињених Америчких Држава тада је био Вилијем Џеферсон Клинтон, познатији као Бил, супруг Хилари Килинтон. Не знамо да ли је Моника гледала у петак директан пренос инаугурације новог председника САД Доналда Трампа, којој је у улози изборних губитника присуствовао и брачни пар Клинтон.

Знамо да је 1998. године Моника Левински постала јавно најосрамоћенија млада жена на свету. Тада је испливала и медијски „експлодирала“ њена сексуална афера са председником Америке Билом, супругом демократе Хилари, која је 8. новембра прошле године изгубила председничке изборе од републиканца Доналда. Знамо да те 1998. године нису широм света покренуте демонстрације феминисткиња и удружења које штите женска права.

Боркиње за жене нису подигле глас ни кад се председник Клинтон 1998. најпре заклео и слагао да са Моником Левински није имао ништа, а потом уз јавно извињење и покајање признао да је имао везу са том црнокосом буцкицом, стажисткињом крупних очију у Белој кући. Тада је откривено да је спекулација о оралном сексу у овалном кабинету, коју су многи из америчког политичког естаблишмента покушали да заташкају — истина.

Нису феминисткиње масовно реаговале ни када је Моника Левински, после година ћутања, 2014. године у потресној исповести јавно рекла да је 1998. године, када се открила њена сексуална афера са Билом, осећала као најпониженија особа на свету. Ни када је признала да је прошла прави пакао и да је више пута хтела да се убије.

Заштитнице жена нису излазиле на улице и тргове ни 1998, када је Бил Клинтон исплатио Полу Џонс, која га је четири године раније тужила због његове непристојне сексуалне понуде која се наводно десила 1991. године.

Ћутала су америчка и светска феминистичка удружења и када је 1999. године Хуанита Бродрик, службеница старачког дома, открила да ју је 1978. Бил Клинтон, тада млади лепушкасти гувернер — силовао.

„Имала сам 35 година када ме је Бил Клинтон силовао, а Хилари то покушала да ућутка. Сада имам 75 година и није ме прошло“, твитнула је прошле године Хуанита Бродрик.

Ћутале су боркиње за права жена и када су 2014. године испливали мемоари професорке Дајан Блер, поверљиве пријатељице Хилари Клинтон. Тада је, из записа похрањених на универзитету у Арканзасу, планета сазнала да је госпођа Клинтон увек говорила Дајани Блер да је Моника Левински „нарцисоидна и комична фигура“. Не. Нису то феминисткиње замериле Хилари Клинтон, у којој су виделе спасоносну препреку да на власт у Америци дође „конзервативни сексиста“ Доналд Трамп.

Све се обрнуло. Западна медијска машинерија управо је од овог републиканца милијардера без длаке на језику покушала да направи опасног женомрсца. А као крунски доказ ископан је његов снимак из 2005. године, на коме је вулгарним речима описивао своје сексуалне авантуре из прошлости. Оптуживан је Трамп и да пропагира мржњу према женама и када је једној новинарки рекао да се не би запослила да није лепа, а модераторки током републиканске кампање да јој је „ударила крв на очи и ко зна још где“.

У свом често бахатом маниру говорио је садашњи први човек САД и да су неке жене дебеле, неуредне и лење, а на све оптужбе да је сексиста одговорио је током кампање и једним твитом:

„Тако је много политички коректних будала у нашој земљи. Морамо да се вратимо раду и да престанемо да трошимо енергију и време на глупости“.

Дошли су и избори на којима Трамп победио Хилари, а према истраживању које је објавио Си-Ен-Ен, за њега је гласало чак 42 одсто америчких жена, што је за ову телевизију било велико изненађење. Дан после Трампове инаугурације, на иницијативу женских активисткиња из Вашингтона, широм света је одржан „Марш милион жена“, против новог председника САД. Пипци те феминистичке организације досегли су и до Београда, где се у протестној шетњи окупило око 150 антитрамписта.

Те активисткиње нису одмарширале, на пример, до срушене зграде Генералштаба или до споменика Милици Ракић, која је убијена у време бомбардовања 1999. кад је председник САД био Бил Клинтон. Протестовали су испред Храма Светог Саве као да Српска православна црква има икакве везе са изборима у Америци, Трампом, Хилари, демократама, републиканцима, овалним кабинетом. Ту долазимо до поенте.

Феминистичке организације само су део одлазећег глобалног поретка који је униформисао свет по мери „демократских бајки“ о новим цивилизацијским вредностима, које су великим новцем промовисане широм планете убијајући националне вредности држава.

Да, реч је о сукобу две епохе, где се Трамп види као нови симбол надолазећег времена.

Зато феминисткиње у суботу нису браниле жене, већ светски политички поредак који је на заласку. У петак смо, испред вашингтонског капитола видели и Клинтонове. Њихов брак је ваљда за светска феминистичка удружења пример верности, оданости и поштовања жене. Да ли су се боркиње које су у суботу шпартале са антисексистичким транспарентима светским престоницама бар једном сетиле Монике Левински?

rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.