НОВИ ВОЈНИ БЛОК: Припрема ли се десет моћних за крах Уније

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AFP 2018/ BORIS HORVAT

Водеће европске земље покушавају заједничким снагама да узму питање безбедности у своје руке.

Из једне од десет најјачих држава чланица Европске уније — Француске, стигла је вест да ће Влада те земље у јуну формирати структуру такозване „кризне војне силе“ која ће постојати изван граница постојећих надлежности ЕУ. Идеју о овоме изложила је радна група од 10 држава, међу којима су Немачка, Холандија, Велика Британија и Данска. Разлог због чега овај савез неће бити увезан са ЕУ, јесте могућност да у њему после „брегзита“ учествује и Велика Британија.

Да ли је овакав савез могућ и да ли он може да се тумачи и као наговештај нестанка ЕУ?

Професор др Радомир Милашиновић објашњава да таква идеја није нова и да датира још од времена Шарла де Гола, од када постоји латентна жеља да се европске државе истргну из диктата НАТО-а, односно Америке.

„Вероватно има таквих идеја као што је распад ЕУ, али пазите једну ствар: Немогуће је у оваквој ситуацији, изван нечега што је обавезујуће за чланице ЕУ, правити на сепаратни или регионални начин, било какав војно-политички савез“, уверен је наш саговорник, наводећи да он овде више види само покушај ових држава да своју националну безбедност узму у своје руке.

Разлог због чега се ова стара идеја сад поново потеже, по речима нашег саговорника, има свој циљ, јер, како каже, ове државе нису ни планирале никада да све чланице уведу у тај могући савез, већ само оне које имају основу да из такве позиције покажу своју војну моћ.

„Давнашња је жеља Европе или боље да кажем једног дела Европе да се створе одбрамбене асоцијације, које не би биле пандан било коме, већ би водиле пре свега бригу о својим националним интересима“, објашњава наш саговорник.

Пошто су границе, додаје он, порозне, односно, нису тако видљиве као раније, ова најава се може, бар за сада, подвести под „испипавање терена“ и реакција оних који још воде главну реч и на политичкој и на војној сцени.

„Међутим, мала је вероватноћа да ће се у скорије време створити неки савез који ће имати одлике класичног војно-политичког савеза. Јер у тој безбедносној структури Европске уније, иако она постоји, ипак је везана за нешто што постоји од 1949. године (НАТО). Ово је вероватно последица Трампове најаве у вези са дажбинама у НАТО-у, које су обавеза за чланице ове Алијансе. Тачније, одвајање од сваке државе по два одсто од бруто дохотка за НАТО, али и то да Америка није ни дужна, ни обавезна да држи кишобран над Европом“, оцењује наш саговорник.

Иако су ових десет држава најавиле да овај војни савез не би имао никакве везе са ЕУ, наш саговорник каже да је тако нешто у садашњој постави односа унутар ЕУ — немогуће. Он каже да ако се ово и деси, очекивано је да ће се појавити нека врста реаговања у отвореној или полуотвореној форми, после чега би се видело да ли је ова идеја као концепт уопште одржива. Заговорници овог војног савеза верују да европске земље могу да уједине своје војне потенцијале и да сарађују у области планирања, анализирања настанка криза и брзог реаговања на њих.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.