НОВИ ПРОБЛЕМ ЗА АМЕРИКУ: Руска ракета 40Н6 с уништава ракете на висинама до 185 километара

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Није главни ракеташ америчке армије тек тако јавно признао да га брине нарастање руске ракетне моћи.

Оружане снаге РФ су добиле нову зенитну ракету у оквиру чувеног ПВО система С-300В4, чије чак прве верзије да су имале Србија и Сирија – нико не би смео ни да их пипне.

Ради се о ракети 40Н6 с дометом пресретања до 400km и, како тврде упућени, могућношћу гађања циљева у ближем космосу.

Испитивања те ракете трајала су од 2008. године, и њена појава у војсци је прави пробој у области националне одбране.

Армија Русије има на располагању три различите породице система ПВО с ознаком С-300: објектне-стационарне, армијске-мобилне и бродске.

Најпознатија је прва – С-300 „Фаворит“ – са њеном веома модернизованом верзијом С-400 „Тријумф“.

У овом тренутку око две хиљаде различитих верзија система С-300 (шифра ГРАУ 35Р6) и С-400 (првобитно С-300ПМУ-3, 40Р6) које је произвео Конструкторски биро „Алмаз“ обезбеђују заштиту главних административних, индустријских и војних центара Русије.

Управо четврта генерација система ПВО, С-400 (првобитно С-300ПМУ-3) и С-300В4, треба да добију ракету 40Н6 са дометом пресретања 400km у даљину и 185km по висини.

Унапред се претпостављло да ће ракета бити иста и за армијску и за објектну верзију система, што је такође својеврстан пробој.

Први пут се за ракету с ознаком 40Н6 чуло још крајем 90-тих.

Високи војни функционери су више пута изјављивали да војска само што није добила ту ракету.

Међутим, године 2007. Оружане снаге Русије су добиле прве системе С-400 без ње, а без ње се мало разликују од система С-300, не рачунајући ракете малог и средњег домета 9М96, чија је прецизност повећана захваљујући систему самонавођења на финалној деоници путање.

Први примерци ракете су највероватније били направљени још почетком 2009-те.

Први делови за склапање пробне партије допремљени су у фабрику најраније почетком 2012. године, а прва летна тестирања 40Н6 спроведена су на лето исте године.

Производња последње партије пре серијске производње почела је у новембру 2013.

Према неким информацијама, државна испитивања су ишла споро због ниског квалитета производа коопераната. Такође, проблем је био постизање захтеване висине пресретања – 185 километара.

Како било да било, у јануару 2015. године руски медији су саопштили да је програм државних испитивања нове ракете завршен, а почетком марта је уследио налог за увођење ракете у употребу.

Какве могућности пружа нова ракета?

Системи С-300 свих типова треће генерације (С-300В3 и С-300ПМУ) већ су били универзални системи ПВО/ПРО, а са 40Н6 они такође постају и системи противкосмичке одбране.

При том, не ради се о уништавању сателита противника: ти практично непокретни циљеви, са малом маневарском способношћу и унапред задатим координатама се лако уништавају обичним балистичким ракетама средњег домета, што су не тако давно демонстрирали другови из Кине, који су уништили свемирску мету помоћу БРСД DF-21.

У конкретном случају, ради се о могућности ванатмосферског пресретања бојевих глава балистичких ракета (за сада само средњег и великог домета), што повећава шансе за гарантовано уништење. Мобилни зенитни ракетни системи руске производње раније нису имали те могућности.

На тај начин ће се четврта генерација руских зенитних ракетних система изједначити или чак мало превазићи по могућностима америчку ПРО SM-3 Block IA-IB.

Вероватно ће се та ракета, поред оних специјално пројектованих, користити и на системима С-500, чије ће карактеристике, како се очекује, омогућити чак и борбу против интерконтиненталних балистичких ракета.

Упада у очи чињеница да ће нове ракете великог домета међу првима добити армијски системи С-300В4, размештени на Западном оперативно-стратешком правцу.

Велики борбени домет С-300В4 са ракетама 40Н6 омогућиће да се – у случају заоштравања војно-политичке ситуације -контролише ваздушни простор практично изнад целе Деснообалске Украјине средствима размештеним ван територије Украјине.

Коначно, размештање и повећање броја тих система натераће авијацију NATO да се осећа, благо речено, мање комфорно поред руских граница.

vostok.rs, факти

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Zivojin каже:

    Nadam se da u tekucim zajednickim vojnim vezbama Srbije i Rusije koje se odvijaju u Rusiji
    nasa braca obucavaju i nase jedinice za eventualnu odbranu i nasih granica sa pomenutim sistemima vazdusne odbrane, da se ne bi ponovilo kukavicko i podmuklo bombardovanje Srbije od strane NATO 1991.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.