НОВА ПОБЕДА РУСИЈЕ: После нафте и гаса постали највећи извозници жита на свету

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Русија сада жање више жита него у било ком другом тренутку у својој историји. Према најновијим проценама, Русија би ове године могла сакупити чак 133 милиона тона жита.

То би била рекордна жетва у 2017. години, не само по пост-совјетским стандардима, који су били прилично суморни до прошле деценије, већ у односу на врх РСФСР-а од 127,4 милиона тона 1978. године.

Америчко министарство пољопривреде предвиђа да ће Русија превазићи САД и ЕУ и постати највећи извозник пшенице на свету у 2017. години, чинећи шестину укупног светског извоза и опоравити свој Царски статус.

Један од непосредних разлога за то су недавни економски развоји. Неколико сектора руске економије је од девалвација рубље и санкција имало добар подстицај као и пољопривреда.

Светска популација расте, а клима се мења и температура расте. То ће повећати глобалну потражњу за храном и усевима, усмеравајући улагања у руску пољопривреду, иако се приноси усева повећавају захваљујући дужим сезонама раста и више атмосферског ЦО2, а раније неповољна земљишта су отворена за пољопривредну експлоатацију.

Предвиђа се да ће Русија од глобалног загревања економски имати користи више него било која друга земља, а самим тим, може се очекивати да пољопривреда има користи више него било који други сектор. У међувремену, главни конкуренти као што су Аустралија и САД ће бити захваћени сушама.

Русија више није Совјетски Савез, где је увоз жита био 30 милиона тона до 1980-их година – то јест, отприлике исто колико сама Русија сада извози – извлачећи из земље страну валуту. Сада се велики број пољопривредних конгломерата такмичи на слободном глобалном тржишту, одговарају на ценовне сигнале и нетолерантни отпад (отприлике четвртина совјетског кромпира је иструлила у транспорту). Ово је прилика коју ће Русија наставити да искоришћава.

Министар пољопривреде Александар Ткачев је указао да би у будућности приходи од извоза жита из Русије могли постати једнаки или чак превазићи оне од нафте и гаса, што би у потпуности вратило Русију на њену позицију у спољној трговини у касном царском периоду.

Ово је мало вероватно да ће се догодити ускоро. Чак и 2015. године, Русија је извозила укупно 7,4 милијарди усева, што не само да је много мање од њихових 189 милијарди долара од извоза угљоводоника и минерала, већ није ни довољно да покрије њихов увоз усева у вредности од 9,3 милијарде долара (првенствено поврће и тропске усеве, као што су кафа и цитруси).

Без обзира на то, и глобалне цене и руска производња житарица ће наставити да расте у наредним деценијама. У међувремену, изгледи за нафту су далеко мање сигурни. Иако супергиганти настављају да је црпе брзо, нове технологије за екстракцију су одложиле врхунац нафте за неодређен број будућих деценија, а електрични аутомобили ће све више да се намећу. Дакле, Ткачева визија није сасвим немогућа.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.