ЊУЈОРК: Јеремић избио на друго место у гласању за генсека УН

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АФП

Фото: Спутњик/АФП

Некадашњи шеф дипломатије Србије Вук Јеремић ушао је у трећи круг гласања за генералног секретара Уједињених нација, незванично сазнаје Спутњик из извора у УН.

Амбасадори Савета безбедности Уједињених нација су други пут тајно гласали о новом генералном секретару УН, опредељујући се између 11 кандидата, међу којима Србију представља Вук Јеремић. Како Спутњик сазнаје, Јеремић је добио осам позитивних гласова чланица СБ УН, а један негативан мање него у првом кругу гласања, док су две чланице СБ УН биле уздржане.

Српски кандидат за петама је бившем премијеру Португалије Антонију Гутерешу, који је након првог круга гласања словио за фаворита, али је његов резултат у другом кругу слабији, јер је добио 11 позитивних, али и два негативна гласа СБ УН.

Министарка спољних послова Аргентине Сузана Малкора је на трећем месту са осам позитивних гласова, следи је генерална директорка Унеска Ирина Бокова из Бугарске са седам за и седам против, а на зачељу је шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак са два позитивна гласа, шест негативних и седам уздржаних.

Вук Јеремић је после другог круга изјавио да је завољан исходом гласања.

„Мислим да имамо разлога да будемо изузетно задовољни исходом данашњег гласања. У првом кругу смо показали да уживамо широку подршку земаља чланица СБ УН. Други круг је потврдио да је та подршка прилично постојана — базирана‎ на уверењу већине да је Србија подесна за обављање најважније функције у међународним односима, а не резултат тактичких калкулација. Најважнији део овог сложеног процеса тек предстоји, настављамо са свеобухватним активностима“, рекао је Јеремић.

Из региона Западног Балкана су се, поред Јеремића, за наследника Бан Ки Mуна кандидовали и бивши министар спољних послова Македоније Срђан Керим, некадашњи премијер Црне Горе Игор Лукшић и бивши председник Словеније Данило Тирк.

У трци за то место су Ирина Бокова, администраторка Развојног програма УН Хелен Кларк са Новог Зеланда, Сузана Малкора, Мирослав Лајчак, Португалац Антонио Гутереш, некадашњи шеф молдавске дипломатије Наталија Герман и бивши извршни секретар Оквирне конвенције УН за климатске промене Кристијана Фигерес.

Првобитно је било 12 кандидата, али је бивша шефица хрватске дипломатије Весна Пусић одустала пошто се након првог круга гласања, одржаног 21. јула, нашла на зачељу. У међувремену је и Аустралија, 29. јула, одбила да подржи кандидатуру свог бившег премијера Кевина Руда.

У првом кругу гласања, према незваничним резултатима, водио је Гутереш, на другом месту је био Тирк, а треће место делило је троје кандидата — Јеремић, Бокова и Керим. Хелен Кларк је била четврта, а на петом месту је Малкора. Пусић је тада добила 11 „обесхрабрујућих гласова“, а троје кандидата на дну листе били су Кристијана Фигерес, Наталија Герман и Игор Лукшић, рекле су дипломате.

Исход гласања не саопштава се јавности — једино су кандидати, као и њихове државе, обавештени о сопственом учинку, док се од кандидата очекује да поштују одлуку Савета безбедности УН да се не излази у јавност са бројевима.

Јеремић је, уочи данашњег круга гласања за генералног секретара, рекао да треба бити опрезан са очекивањима, али је изразио уверење да „има разлога да се надамо да ћемо након другог круга остати у најужем избору за ову изузетно важну, вероватно и најважнију функцију“.

Јеремић је напоменуо да имамо разлога да будемо изузетно задовољни јер смо већ у првом кругу гласања добили девет од 15 гласова чланица Савета безбедности које сматрају, како је навео, да је Србија подесна да да генералног секретара.

Он је, после првог круга гласања, рекао да је кандидатура Србије запажена као једина која је испраћена концизном и транспарентном платформом.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.