ЊИХОВО „МИЛОСРЂЕ“ ОСЕТИЛИ СМО НА СВОЈОЈ КОЖИ: Амерички „милосрдни анђели“ који су изменили свет

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/Википедија

Фото: Спутњик/Википедија

Иако је не тако давно председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама изјавио да нога америчког војника неће крочити на тло Сирије, из Вашингтона сада најављују могућност копнене интервенције против ДАЕШ-а у Сирији и Ираку.

Интервенције за које је најчешћи изговор био „успостављање демократије“ или „хуманитарни разлози“, постале су манири Сједињених Држава од Другог светског рата наовамо. Притом, за такве операције ретко су имале мандате Уједињених нација. Први пут после Другог светског рата ратовале су у Кореји, где је од 1950–1953. погинуло скоро 37.000 америчких војника.

Године 1956. Шеста флота врши евакуацију око 2.500 америчких грађана из области Суецког канала, а две године касније на територију Либана искрцало се 3.200 америчких маринаца, како би „помогли либанској влади“. Године 1961. ЦИА је у Заливу свиња на Куби покренула тајну операцију, чији је циљ био свргавање комунистичког режима Фидела Кастра, која је умало изазвала нуклеарни рат између САД и СССР-а. Операција није била успешна.

Вијетнам

Рат у Вијетнаму (1955–1975) водио се између Северног Вијетнама, чији су савезници били Совјетски Савез, Кина и остале комунистичке државе с једне, и владе Јужног Вијетнама, коју су подржавале САД и друге антикомунистичке државе, са друге стране. Према различитим проценама, број погинулих Вијетнамаца (војника и цивила) креће се између 800.000 и 3.100.000. Погинуло је и око 58.000 Американаца, а остало је и на хиљаде инвалида.

Гренада

Војном акцијом у јесен 1983. америчке оружане снаге су, уз симболично учешће неколико карипских острвских држава, заузеле острвску државу Гренаду и тако свргнуле просовјетски режим генерала Хадсона Остина.

Панама

Операција „Праведни циљ“ или Америчка инвазија на Панаму — рат је почео нападом Америке на Панаму 20. децембра 1989. године, а завршио се 31. јануара 1990. године, победом САД. У инвазији је учествовало више од 24.000 америчких војника, док је на страни Панаме учествовало отприлике 12.500 војника, али је само око 4.000 њих било обучено за борбу. УН су најоштрије осудиле америчку интервенцију у Панами.

Заливски рат

После операције „Пустињски штит“ 1990. године, покренуте да би се, како је тврдио Вашингтон, спречила ирачка инвазија на Саудијску Арабију, САД крећу у „Пустињску олују“, предводећи коалицију 34 државе под мандатом УН са циљем да протерају ирачке снаге које су окупирале Кувајт. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима Саудијске Арабије. Број жртава Заливског рата је контроверзан. Процењује се да је на страни ирачког народа, војника и цивила страдало између 25.000 и 100.000 људи.

Сомалија

У операцији „Обновљена нада“ 9. децембра 1992, Америка шаље више од 28.000 својих маринаца, са жељом да се зауставе унутрашњи немири и свргне генерал Мухамед Фарах Аид. Битка за Могадиш и смрт 18 америчких војника који су упали заседу, овековечени су у филму „Пад црног јастреба“. Свргавање Аида није успело, а поражене САД су се повукле из Сомалије. Године 1995. америчке снаге су се привремено распоредиле у Могадишу како би осигурале повлачење око 8.000 „плавих шлемова“.

Хаити

Уједињене нације су 1994. одобриле међународну интервенцију под вођством 15.000 америчких војника на Хаитију, где је војска три године раније свргла председника Жан-Бертрана Аристида.

БиХ

Амерички председник Бил Клинтон 1995. наређује операцију „Намерна сила“, у којој су бомбардовани положаји босанских Срба, неретко коришћењем забрањене бомбе са осиромашеним уранијумом.

Косово

У операцији „Милосрдни анђео“ 1999. НАТО снаге предвођене Сједињеним Државама 78 дана бомбардују СРЈ без мандата Савета безбедности УН. У операцији су коришћене забрањене касетне бомбе и бомбе са осиромашеним уранијумом. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.

Ирак

Рат у Ираку, познат и као Други заливски рат (2003–2010) представљао је серију војних интервенција у сврху окупације Ирака од стране коалиције 48 земаља, коју су предводиле САД. Повод за рат било је, наводно, оружје за масовно уништење које је, наводно, имао ирачки диктатор Садам Хусеин. Касније се испоставило да за то није било доказа. Према оценама аналитичара, стварни разлог била је жеља Америке да успостави контролу над богатим изворима нафте у Ираку. Коалиција која је окупирала Ирак, свргнула је Садама Хусеина 2003. године, који је потом и погубљен. Процењује се да је у операцијама у Ираку страдало више од 100.000 цивила и скоро 5.000 америчких војника.

Авганистан

Војни сукоб између коалиције земаља предвођене САД и Британијом почео је 7. октобра 2001. као одговор на нападе 11. септембра 2001. године на Њујорк и Вашингтон. Циљ инвазије био је да се пронађе Осама бин Ладен, да се уништи Ал Каида и уклони талибански режим који јој је пружао уточиште. Према подацима Мисије помоћи УН у Авганистану, 2009. је страдало 2.412 цивила, 2010. године 2.790 цивила, а током 2011. године убијено је 3.021 цивила. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што се очекивало. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талибанских побуњеника, рекордно висок ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.

Либија

НАТО снаге предвођене Сједињеним Државама уз одобрење СБ УН предузимају марта 2011. ваздушне нападе на Либију. Интервенција је допринела свргавању либијског лидера Муамера Гадафија.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.