ЊЕМАЧКУ ЗАНИМАЛО МИШЉЕЊЕ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ: Разговори о самосталности Хрватске 1983.

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Њемачка се још 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора њемачког предсједника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаје се да је њемачког предсједника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватској.

Загребачки „Јутарњи лист” објавио је причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, који је, барем за сада, једини тајно снимљени разговор надбискупа Кухарића, који се „у овоме тренутку из још увијек закључаних и блокираних тајних архива, успио пробити ван, на површину”.

Тајно снимање је обавила, дакако, Служа државне безбједности, а забиљежено је и како је ријешен „мали технички проблем”, пошто је састанак, послије сусрета са хрватским државним званичницима, одржан на позив њемачког предсједника, и то не у Надбискупији на Каптолу (која је још од шездесетих била озвучена, како тврди новинар), него у Банским дворима, гдје је било сједиште владе и гдје је Карстен формално био домаћин а не гост Кухарићу. Како та просторија није била озвучена, „Јутарњи” преноси да су се службеници Државне безбједности досјетили да у оно вријеме по својој поузданости и квалитету легендарни швајцарски професионални магнетофон „награ” ставе у једну торбицу, која је тобоже случајно заборављена на столу или неком другом комаду намјештаја.

У то вријеме, годину дана прије одржавања „Националног еухаристијског конгреса”, којим се обиљежавао јубилеј „Тринаест столећа кршћанства у Хрвата”, подсјећа се да је у власти РХ, па и у цијелој СФРЈ, владала својеврсна узбуна, па и паника, због тог спектакуларног вјерског скупа, а добрим дијелом и због тога што је у медијима најављивано да ће подршку Хрватима личним доласком дати папа Војтила.

Њемачки предсједник, који је био члан Демохришћанске странке и није био католик него еванђелиста, у куртоазном дијелу разговора је приупитаo надбискупа Кухарића да ли ће папа заиста доћи. Кухарићев одговор је открио, осим чињенице да је папу још прије три године позвала Савезна влада, и то да су се односи погоршали и да је он лично био јако нападан. „Један ме високи државник у јавности назвао фашистом и тако се почела кварити атмосфера. Ми сада чекамо какве ће услове влада поставити за посјету папе”, рекао је Кухарић.

Кухарића је фашистом назвао предсједник Предсједништва СРХ Јаков Блажевић, који је, како констатује новинар „Јутарњег”, био некадашњи тужилац „на монтираном процесу” 1946. надбискупу Алојзију Степинцу, а од 1981. је покренуо велики „антикрсташки рат против Католичке цркве у Хрватској, уперен подједнако и на Степинца и на Кухарића”.

На том састанку 7. септембра 1983. године у Загребу, поред њемачког предсједника који је остао запамћен по томе што је препјешачио цијелу Њемачку и био омиљен међу грађанима, био је присутан и њемачки државни министар Михаел Мертес, који је отворено упитао надбискупа Кухарића „хоће ли се југословенска држава у неко догледно време распасти”. Како је од Кухарића добио дипломатски одговор да црква не одређује државне структуре нити политичке системе, али да брани етичка начела слободе и равноправности, Нијемце је занимало да ли је одбрана таквих начела уопште могућа у једној комунистичкој земљи, каква је СФРЈ.

Мертес је при том Кухарићу рекао да га „југославенско питање” (или „хрватско питање”) јако занима и због тога што је он, једнако као и њемачки предсједник Карстенс, „западни политичар” – а Запад има, како је истакао, „знатан интерес за стабилност ове (југословенске – оп. аут.) државе овдје у овом политичком региону”.

На то им је Кухарић одговорио: „Да, влада би (мислио је на југословенску владу, тј. на СИВ – оп. аут.) морала заиста спроводити уставна начела.” Сасвим је јасно да је Кухарић у овој својој реченици алудирао на Устав из 1974. који је СР Хрватској, као уосталом и свим другим југословенским републикама и покрајинама, давао врло високи степен аутономије, па и одређена обиљежја државности, објаснио је хрватски новинар.

А онда је уследило кључно питање, „питање свих питања”, на које је кардинал Кухарић, хтио или не, морао дати и нешто више од куртоазног, чисто дипломатски сроченога одговора.

А оно је гласило: „Господине кардинале, дозволите да још једном кратко упитам, јер нисам сасвим разумио: да ли Католичка црква сматра да су легитимни национални захтјеви хрватског народа унутар садашњег уставног поретка и унутар једне јединствене југословенске државе могући?”

Кухарићев одговор је гласио: „Црква се не изјашњава на то питање, не даје никакве изјаве о томе, нити јавно нити приватно. Ја сам рекао у разговору: Црква Југославију признаје као стварност, и у њој живи, и не сматра се позваном да руши Југославију, али жели да се у њој… да сви буду задовољни.”

РТРС, Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.