ЊЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Ердоанов политички ислам има идеолошког савезника у Изетбеговићу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Утицај Турске на југоисточну Европу расте, пише њемачка штампа.

Лист Ноје Зукер Цајтунг оцјењује да за то вријеме нестаје утицај Европске уније. „Од како је Реџеп Таип Ердоан преузео власт у Турској 2003. године, ова земља стално наглашава културолошку и историјску повезаност са муслиманским друштвима на Балкану. При томе се заједничка прошлост региона у Османском царству приказује у новом и повољном свјетлу. Стотине грађевинских споменика из те епохе је спашено и често скупо рестаурирано. Турска се представља не само као насљедник империјалне традиције, већ и као модерна муслиманска држава, оријентисана ка привредном расту, која без проблема спаја религију и економски напредак. Тако су успостављене блиске везе са муслиманским религијским заједницама на Балкану и етаблирана мрежа школа под турским руководством. С правом се овај програм означава као ‘неоосмански’ јер он повезује повратак на традицију и историју са циљем да се повећа политички и идеолошки утјецај Турске. Што се тиче подручја образовања ту Турска без сумње даје велики допринос у модернизацији муслиманског друштва на Балкану“, пише  овај лист о турском утицају на Балкану.

Такође се  наводи да је и унутартурски конфликт између Ердоана и Гуеленовог покретак пренесен и на Западни Балкан. Лист оцјењује да је БиХ главно упориште турског утицаја у региону. „Разлог томе је да у БиХ Ердоанов политички ислам има идеолошког савезника у предсједнику СДА и члану Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу. Ердоан редовно подржава свог ‘брата Бакира’ на изборима.

„Политичка и економска повезаност између њих двојице је веома велика“, пише лист. Овај лист оцјењује да је долазак АКП-а на власт у Анкари донио са собом и једну нову, религиозну елиту на власт која има сасвим другачији поглед на Балкан од њених кемалистичких претходника: „Она на Балкан није гледала као на периферију или проблематичну зону, већ као на језгру старог царства из којег потичу њени бројни успјешни везири и генерали. Тако је формулисана нова политика која би прије свеге средствима „soft power“ требала извршити утицај прије свега на, највећим дијелом, секуларно муслиманско становништво“, пише лист и оцјењује: „Централни предуслов за улогу Анкаре на Западном Балкану је сумња бројних муслимана у то да је ЕУ спремна за пријем ових земаља у своје чланство. Турска се тренутно представља као нелиберална аутократија. И док утицај ЕУ нестаје на Западном Балкану се формирају сличне форме политичке владавине“.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел састаје се сутра са турским предсједником Реџепом Таибом Ердоаном у Анкари. Берлинер Цајтунг доноси текст под насловома „Листа жеља за Меркелову је дуга“. Ово је прва посјета Меркелове Анкари након неуспјелог пуча у Анкари 15. јула прошле године. Турски војници који траже азил у Њјемачкој, однос обје стране према покушају пуча, обостране оптужбе због застоја у проведби споразума о избјеглицама: За разговор има много тема“, пише Берлинер Цајтунг. „Још раније је канцеларка критикована због путовања – прије свега због тренутка у којем путује: Ердоан наиме у априлу планира референдум о његовој уставној реформи којом жели повећати своја овлаштења. То да га Меркел сада посјећује Ердоан ће продати као подршку свом реформском курсу, упозорава опозициони политичар Кемал Киликдрагоуглу“, пише Берлинер Цајтунг.

РТРС, Дојче Веле

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.