НИЈЕ ОНО ШТО СУ ОЧЕКИВАЛИ: Избеглице разочаране Европом се враћају у Ирак

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Све више ирачких Курда, који су рискирајући животе прешли опасан пут до западне Европе у потрази за бољим животом, разочарани се одлучују за повратак у Ирак.

Да би стигао до Немачке, која је за њега била обећана земља, ирачки Курд Мохамед Азиз Кадир је пешачио осам сати кроз Турску, а затим се 20 сати возио у претрпаном камиону преко читаве југоисточне Европе, пише данас „Дејли телеграф“.

Кадир се сада, међутим, вратио кући у Ирак, где је само један од све већег броја избеглица који су закључили да су опасности и тежак живот у Ираку бољи од живота у избегличком кампу у негостољубивој Европи.

„Кад сам први пут стигао у камп, шокирала ме разлика између Берлина каквог сам замишљао и онога што сам видео на лицу места“, рекао је Кадир (24) и додао: „Третирали су ме као грађанина другог реда, нисам се осећао поштованим. Кад бих дошао у центар града, било је јасно да сам момак из кампа – избеглица.“

Хуманитарне агенције за помоћ избеглицама наводе да се све више избеглих Курда враћа кући, док се у исто време стотине хиљада Сиријаца, Ирачана и Авганистанаца одлучују на опасно путовање преко Средоземља у Европу.

Према подацима ирачког Министарства за миграције, од прошле године је ирачки Курдистан напустило око 25.000 људи. Међутим, само прошле недеље се у Ербил, престоницу тог региона, из Немачке вратила група од 50 курдских азиланата.

Немачка је најпривлачнија дестинација за стотине хиљада Ирачана и Сиријаца који беже од конфликата на Блиском Истоку, али су многи разочарани оним што затекну кад дођу у ту највећу европску привреду.

Кадир је провео два и по месеца у избегличком кампу у предграђу Берлина. Он се надао да ће у Немачкој отворити пицерију и зарађивати довољно новца да може да помогне својој породици у Ербилу, да ће се оженити и основати породицу у тој европској земљи.

Услови у кампу су се, међутим, погоршавали како је пристизало више избеглица. Количина хране је била ограничена, а у кампу су важили прописи који су захтевали повратак из града у одређено време.

Поред тога, у Немачкој се значајно повећао број случајева насиља између локалног становништва и избеглица, као и међу самим избеглицама.

„Због лоше ситуације у кампу сам закључио како је живот у мојој земљи ипак бољи“, истакао је Кадир.

Сличну причу испричао је и Наваф Алијас (35), који се вратио у Ирак иако, за разлику од Кадира, чак није ни имао кућу у коју би могао да се врати.

Он је кријумчарима платио 20.000 долара да би њега и његовог десетогодишњег сина пребацили у Немачку. Кад су стигли тамо, морали су да деле собу са још два азиланта.

„Немачка влада нам је обезбедила храну и 540 евра, али то није било довољно. Мој син је био тужан и усамљен, није имао пријатеља ни рођака, а било је тешко и да нађемо некога ко прича курдски или арапски“, навео је Алијас, који сада поново живи у шатору поред курдског града Дохука.

„Моји у селу су ме лепо дочекали. Моји пријатељи су свратили до мене па смо пили пиво и пушили, баш као и у стара времена“, каже Алијас.

Новости

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Tek kada budete vidni kao Kurdi svojim vrednostima nasledja razlicitim od vekovnih u novim sredinama Evrope, sagledati ce te teskoce nedostatkom osnovnog covecanskog rzumevanja kako na ulicama tako u poslodavstvu I svim vidovima upravljanja, pa I uzdizanju pordicnog nasledja. Emigranti ste vi u milijonskim porodicnim brojkama. Trnje je vase emigrantske staze nepotabano nasim malobrojnim stopama istom zemljom snova vasih.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.