НЕВОЉЕ ЗА ПЕНТАГОН СЕ УМНОЖАВАЈУ: Руси ће из луке Тартус у Сирији контролисати америчку флоту

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Руски председник Владимир Путин је поднео нацрт закона Државној Думи о ратификацији Споразума између Руске Федерације и Сиријске Арапске Републике о потреби ширења територије логистичког центра у луци Тартус.

Заправо, ради се о стварању комплетне инфраструктуре за медитеранску ескадрилу. Таква база је некада постојала у време Совјетског Савеза – као противтежа Шестој америчкој морнарици. Може ли Русија поново изградити такву поморску базу?

Споразум ће важити 49 година. Документ је по природи одбрамбени и није усмерен против других држава. Једанаест ратних бродова, укључујући и бродове на нуклеарни погон, моћи ће да остану у луци Тартус. Споразум се аутоматски може продужити за 25 година.

Парцеле земљишта, водене области луке Тартус, као и објекти некретнина биће Руски током трајања уговора. Особље базе (у тексту уговора означене као “логистичк центар“), као и чланови посаде ће уживати “привилегије и имунитет“.

Укратко, Русија добија комплетну бившу поморску базу Сиријске морнарице. С обзиром на услове уговора, било би глупо одбити такву сјајну прилику. Па ипак, није довољно имати базу на располагању, њу треба и правилно одржавати.

Новинска агенција “Интерфаx” је раније саопштила да ће канал у луци Тартус бити проширен и продубљен. “У будућности ће се изградити два нова стУба за пристајање бродова са запремином од преко 10.000 тона, заједно са комплексом стамбених и административних зграда за потребе руске морнарице“, рекао је извор.

Генерално говорећи, ескадрила је поново креирана 2013. године – у облику оперативне јединице руске морнарице у Средоземном мору. Током совјетских година, лука Тартус се није могла користити као комплетна поморска база Совјетског Савеза.

Наравно, Американци нису имали такав проблем. И наравно, руска ескадрила на Медитерану не може бити једнака са флотама држава чланица НАТО-а. Има ли смисла у трајном присуству руске морнарице на Медитерану? Да ли Русија мора много да уложи у унапређење поморске базе у Тартусу?

“За Русију, поморска база у Сирији значи следеће: Пре свега, то је стално место где се руска морнарица може кратко одморити и обавити брзе поправке, ако буде потребно. Узимајући у обзир да су региони Средоземног и Црног мора од стратешког значаја за безбедност у свету, руске снаге би требало ту да остану на неодређено време“, рекао је Михаил Ненашев, председавајући Покрета за подршку руске флоте.

Према његовом мишљењу, нема потребе држати стотине бродова у Средоземном мору, као што је то био случај за време Совјетског Савеза.

“Ових дана су нам потребни ефикасни бродови, потребне су нам прилике када можемо да вршимо антитерористичке задатке уз помоћ беспилотних возила, без бродова са посадом“, додао је он.

По његовом мишљењу, присуство Русије у региону је природно, посебно зато што је Медитеран скоро као приморски регион за Русију.

“Поморска база у Тартусу није чин ширења, поготово када арапске земље дословно захтевају присуство Русије у региону због равнотеже“, додао је Михаил Ненашев.

intermagazin.rs, Webtribune.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.