НЕМАЧКА: Немци траже затварање америчке базе у Рамштајну

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo

У Немачкој је поново покренута прича о затварању најпознатије и највеће америчке војне базе у Европи — Рамштајн. Бивши председник Немачке Јоахим Гаук се нада да ће се та земља коначно ослободити симбола америчке окупације и да ће сећања на Немачку као губитника у Другом светском рату остати у прошлости.

Гаук је позвао свог наследника Франк-Валтера Штајнмајера да инсистира на затварању те ваздушне базе, која је упориште америчких војно-ваздухопловних снага у Европи.

„Пре неколико дана разговарао сам са Штајнмајером о судбини авио-базе Рамштајн. Рекао сам му да та база треба да буде затворена, јер наноси штету земљи и људима“, истакао је бивши амерички лидер.

Он је навео да се америчким ваздушним нападима против терориста само наизглед командује из ове базе, а да је у ствари 80 одсто ваздушних напада било усмерено против цивила, а тек 20 одсто њих против терориста.

„Под маском борбе против тероризма САД остварују своје сопствене интересе. Ми не треба да дозволимо Американцима да користе нашу земљу“, истакао је Гаук.

Западни војни стручњаци објашњавају да су Американци базу Рамштајн отворили после Другог светског рата да би обезбедили заштиту „своје европске обале“ од СССР-а и да је то био основни циљ НАТО-а, који се након завршетка Хладног рата приближио руским границама.

Аналитичари сада оцењују да би затварање базе био веома озбиљан корак ка окончању америчке окупације, под којом се Немачка нашла после Другог светског рата, али и да би то био добар корак ка нормализацији односа Русије и Запада.

Базу „Рамштајн“ многи доживљавају као симбол пораза Немачке у рату, а истовремено она има и практичан значај — одатле узлећу авиони и дронови који испуњавају задатке на Блиском истоку, а ту се налазе и америчке нуклеарне бомбе.

На „Рамштајн“ се гледа и као на симбол америчког утицаја у Европи, јер одатле Американци контролишу Немачку, а са њом и целу ЕУ.

„Као прво, у Уставу Немачке стоји да Немачка, као земља-агресор у Другом светском рату, нема право да води било какав агресорски рат. То јест, нема право да води било који рат који није усмерен на заштиту земље. Шта се дешава у тој бази? Одатле, пре свега, лете амерички дронови, који изводе ваздушне нападе на људе у Либији, Ираку, Пакистану, Сирији и наравно Авганистану. Другачије речено, одатле се воде агресивне војне офанзиве, које врло могуће нису договорене и усаглашене са Владом Немачке, јер иза њих стоје Оружане снаге САД. Притом, управо у немачком Уставу се говори о томе да са територије Немачке не може да полази агресија и да се води рат, а онда се испостави да рат долази са те територије. Други је моменат тај што се у Рамштајну налази главна логистичка база за пребацивање војске, логистичка подршка за све америчке операције у целој Евроазији. Осим тога, у Рамштајну се налазе и нуклеарне бомбе. Немачка, опет, нема право да користи атомске бомбе, али у споразуму са НАТО-ом постоји тачка којом они својим савезницима дозвољавају да користе нуклеарни потенцијал САД. Као резултат свега тога, Немачка је мета свих противника САД. То су ДАЕШ и друге терористичке организације“, каже за Сптуњик Јуриј Кофнер, директор Центра за континенталну сарадњу.

Кофнер наводи да је затварање „Рамштајна“ и даље под знаком питања, зато што је „политичка елита у Немачкој умногоме трансатлантска“.

Стручњак сматра да би требало сачекати резултате избора у Бундестагу и да би после тога ситуација могла да се преокрене, па да база буде затворена.

„Знате о чему се ту ради — још 1990. године је потписан споразум и званично су укинута окупациона права савезника, конкретно САД, над Немачком. Званично, дејуре, Немачка је суверена земља. И решење је наизглед просто — Бундестаг треба да усвоји одлуку о томе да они хоће да уклоне ову базу у року од две године, и за то време Американци треба да напусте земљу. Међутим, све је далеко теже и компликованије. Зашто досад нису уклонили ову базу? Зато што је политичка елита у Немачкој умногоме трансатлантска. Некако је немогуће то назвати окупацијом, али то и није сасвим добровољно. То је питање дејстава проамеричких невладиних организација. Те организације, са којима раде водећи немачки политичари, водећи шефови медија и компанија, све њих хране, дају им статус, финансирају, наравно дају гранте. И људи постају део тог трансатлантског курса. Зашто ја све то говорим? Да је постојала јака жеља и воља, Немци су могли одавно да уклоне ту базу. Али све док руководство те земље чини елита која је васпитана трансатлантски, то је немогуће. Мислим да ће се пре или касније то догодити, али требало би сачекати резултате избора у Бундестагу. Уколико странка Алтернатива за Немачку постане барем трећа по броју посланика у парламенту, то питање може бити покренуто. То питање сада игра веома важну улогу у предизборним кампањама“, каже Кофнер.

Стручњак оцењује да би, упркос томе што у немачком систему власти председник нема велика овлашћења, Штајнмајер могао да одигра кључну улогу када је реч о Гауковом предлогу, а истовремено сматра и да би глас народа коначно могао да допре до тамошњих власти.

„Требало би узети у обзир личност Штајнмајера. Ипак је он био шеф немачке дипломатије. Председник Немачке формално има веома малу улогу, али он представља спољнополитички курс земље. Човек који је писао говоре Гауку био је гласило трансатлантских елита, зато је Гаук увек подржавао оно што говори и ради Америка. То што сада говори Гаук вероватно је схватање реалног стања, које се јавља код многих политичара након што оду у пензију. Очигледно је да њима бране или се они боје да тако говоре док су на функцији. Штајнмајер је јака личност. Чак и када је постојао јак антируски курс за време кризе у Украјини, он се држао, када год је то могао, умеренијег става у поређењу са источноевропским земљама. Такође, не искључујем могућност да немачки политичари промене свој став када виде да је стрпљење народа на измаку. Врло је могуће да ће они тада послушати свој народ и ставити тачку на ту причу“, сматра он.

Кофнер наводи да би затварање „Рамштајна“ могло да утиче на процес нормализације односа Русије и Запада, али оцењује да то „није довољно“.

„Вероватно би затварање базе ’Рамштајн‘ одиграло позитивну улогу, али мора се имати у виду да САД имају највећи контингент оружаних снага ван територије своје земље управо у Немачкој. Тако да би то био добар корак у позитивном правцу, ка нормализацији односа, али би такође требало узети у обзир и да они имају друге ваздушне базе, друге војне базе и објекте по целој Немачкој. ’Рамштајн‘ је само једна епизода. Потребно је или да дође до озбиљне реформе НАТО-а, како се не би водила тако агресивна политика под руководством САД, или да Немачка изађе из НАТО-а. То је оно што би требало да ураде, а не само да затворе ’Рамштајн‘“, закључио је Кофнер.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.