НЕИЗВЈЕСНА БУДУЋНОСТ: Пет проблема који могу довести до потпуног слома ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС, Thinkstock

Европска унија је била племенит сан, али као што је то случај са већином снова, проблем је када се суочи са реалношћу. Није једноставно одржати економско јединство и јединствену монетрану политику међу држава од који свака поставља своју фискалну политику.

Дуг држава које су чланице Еу је био први знак да се нешто лоше дешава. Њемачка је неколико година давала кредите сиромашнијим земљама еврозоне, како би могли купити робу поријеклом из Њемачке.

Друге нације, које извозе у оквиру ЕУ су учиниле исто, па је такав дисбаланс у трговини морао да се одрази негдје. И јесте, у дуговима држава као што су Грчка, Италија, Шпанија, Португал и Ирска. Ако се томе додају и политичке тензије које произилазе из кризе миграната и ризика од Брекита, колапс Европе постаје реална опција.

Ово је пет највећих ризика са којима се ЕУ суочава данас:

Криза италијанских банака

Италија вероватно задаје највише главобоље ЕУ. Њен банкарски систем се урушава захваљујући лошим кредитима. Неотплаћени кредити чине скоро 20 одсро укупног италијанског банкарског система.

Неке банке на југу земље имају чак 40 одсто неотплаћених кредита. Колапс италијанског банкарског система је ризик за цијелу Европу. Италија је осма најјача економска сила на свијету, само за нијансу слабија од Индије. Њен економски утицај на Европу, али и на глобалну економију је доведен у питање.

Улога Грчке

Ако се пореди са Италијом, Грчка је тренутно у бољем положају јер је важна из других разлога. То је главна капија ЕУ кроз коју су бјежали Сиријци, Ирачани, покушавајући да уђу у Европу. Богатијим земљама је неопходно да сарађују са Грчком како би могле да контролишу таласе избјеглица.

Грчка је сада нулта тачка за две кризе које погађају Европу посљедњих неколико година: дужничке кризе и инсистрање Њемачке на строгом рјешењу и реакције на талас миграција људи из ратом разорених земаља. Криза миграната је хуманитарна катастрофа, а ситуација се погоршава. Ипак, ЕУ је све, само не парализована.

Крај Шенгена

Напад у Паризу крајем 2015. године резултирало је строжом контролом граница, које су претходно биле отворене. Терористички напади су убиједили Европљане да миграција муслимана пријетња по безбједност. Почетна добродошлица се претворила у страх. Један од кључних лидера ЕУ, њемачка канцеларка Ангела Меркел, нашла се под притиском бирача који се противе мигрантској политици.

Турска као чланица ЕУ

ЕУ очајнички тражи рјешење, па размишља да прихвати Турску у свој чланство, како би ова земља задржала добар дио миграната у оквиру својих граница. Улазак Турске у ЕУ може да блокира Кипар. То јесте мало острво, али има подједнако право гласа као и Француска и Њемачка. Овде је једино рјешење да велике економске Европске силе наметну своју вољу мањим државама.

Кипар, с друге стране, има потпуно право на вето јер Турска не признаје кипарске пасоше нити дозвољава авионима да слете, као и бродовима да се усидре на њеној територији. ЕУ ће, највјероватније, игнорисати проблеме Кипра и окренути се другим проблемима.

Брексит

Још једна пријетња ЕУ је и референдум који ће Велика Британија одржати овог љета, а тиче се њеног опстанка у ЕУ.

Уколико би ова чланица напустила ЕУ то би био опасан преседан. Годинама касније би се осећале посљедице по свјетску трговину и кретање валута.

Неизвјесна будућност ЕУ

Постоје два могућа исхода за излазак из финасијске кризе која потиче од нагомиланих дугова чланица ЕУ и небалансираних буџета. Ако би европска елита желела да види уједињену Европу, мораће да преузме дуг свих задужених земаља и да га по некој чудној формули, која би се допала само неком европском бирократи подјели међу чланицама. Свака држава би морала да направи ребаланс буџета.

Међутим, подјелом дуга, евро би почео да слаби. Наравно, и Њемачка би морала да учествује у овоме. Али зашто би то урадила када 40 одсто њеног БДП-а произилази из извоза, а половину производа продаје чланицама ЕУ.

Други сценарио је да државе неће знати како да се изборе са дуговима, па ће се свака вратити својој валути. Те нове валуте би биле вјероватно много слабије у односу на њемачку марку која би се поново успоставила.

RTRS, Blic

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.