НАТО ЗБИЈА СНАГЕ У РУМУНИЈИ: Спрема ли се рат за Црно море?

ИСКРА на Фејсбуку

НАТО збија снаге у Румунији (фото: РТРС/ Flickr/ Commander, U.S. Naval Forces Europe-Africa/U.S. 6th Fleet)

Ново распоређивање јединица у Румунији заправо представља један од елемената припреме за рат, а разлог за то је, као по обичају, измишљена опасност која прети од Русије, сматра војни аналитичар Алексеј Леонков.

НАТО у Румунији распоређује нове оружане снаге како би се супротставиле Русији дуж њених источних граница, али и како би контролисале растуће руско војно присуство у Црном мору.

Снаге ће бити позициониране око већ постојеће румунске бригаде од 4.000 војника, а ријеч је о војницима из девет осталих НАТО чланица, као и додатних 900 америчких војника који су већ на терену.

Према најавама, планови укључују и додатне ваздушне и морске снаге које треба да ојачају капацитете постојећих снага, стога ће Велика Британија послати додатне борбене авионе, док Канада већ помаже у патролирању румунским ваздушним простором.

„Наш циљ није рат“, поручио је председник Румуније Клаус Јоханис на Парламентарној скупштини НАТО-а, која се одржава у Букурешту и на којој су се окупили посланици Алијансе. Он је додао да нове јединице не представљају претњу за Русију, већ је Алијанси потребан дијалог са снажних позиција одбране и одвраћања.

И сам генерални секретар НАТО-а Јенс Столтемберг је у бази Крајови на југу Румуније, док су наступали војни оркестри, обраћајући се војницима и обилазећи возила и наоружање, изјавио: „Шаљемо веома јасну поруку: НАТО је овдје, НАТО је снажан и НАТО је јединствен“.

Алексеј Леонков, војни аналитичар и уредник листа „Арсенал отечества“, тврди да, упркос изјавама челника НАТО-а, ново распоређивање јединица заправо представља један од елемената припреме за рат, а разлог за то је, као по обичају, измишљена опасност која прети од Русије.

Ово што се тренутно дешава, објашњава он, представља наставак НАТО политике која је пронашла непријатеља у облику Русије, што Алијанси служи као изговор за спровођење промене баланса снага, промене у наоружању и уопште стања какво је до сада било у Западној Европи, и то захваљујући претходно потписаним међународним споразумима који су цијелу ту ситуацију регулисали.

Поред тога, наставља Леонков, како наоружавање Европе не би било очигледно, званичници НАТО-а одлучили су та до раде постепено, корак по корак — прво у Пољској, затим у балтичким државама, па у Румунији и Немачкој, а од недавно су приметни и покушаји да се скандинавске земље увуку у Алијансу, иако су оне традиционално неутралне.

„Када се говори о томе да је размештање НАТО војске мера која би требало да обезбиједи мир, увијек се сјетим 1939. и 1941. године, када су такође око руских граница ’веома мирно‘ биле размјештане њемачке дивизије. Касније се испоставило да те дивизије нису имале никакав мирнодопски циљ, већ да је то била припрема за рат. Било које размјештање војске, тим прије ако се то дешава око граница, говори само о једном“, истиче он.

Леонков, међутим, упозорава да управо таква политика представља мач са две оштрице, јер државе које на својој територији буду разместиле додатни контигент НАТО-а, морају да схвате да тиме самовољно постају објекти, односно територије које ће бити у обухвату руских ракетних комплекса.

Саговорник Спутњика се осврнуо и на питање Украјине, рекавши да државе НАТО-а, које подржавају политику коју сада спроводи Кијев, неће дозволити да дође до скоријег решавања конфликта, већ насупрот — до нових сукоба ће доћи чим Украјина осети подршку из иностранства.ј

„Јасно је да Украјина није чланица НАТО-а, али у случају нападу на Русију Украјина представља важну карику за НАТО“, каже он.

Ленков додаје и да је јасно да Русија на све то не може довека ћутке да гледа, већ ће бити приморана да промени одређени распоред војске и да ојача сопствене снаге додатним наоружањима и новим ракетним комплексима.

РТРС, Спутњик

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.