НАРОД УСТАЈЕ, ВЛАСТ У СТРАХУ: Започиње ли нова француска револуција

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AFP 2018 / VAN DER HASSELT

„Скидали смо главе и за мање од овога“. „Срушимо буржоазију“. „Мај ′68. — децембар 2018“. Ово су неки од графита које је шефица париског дописништва „Гардијана“ видела на Тријумфалној капији после протеста „жутих прслука“ који су се претворили у жестоке обрачуне с полицијом.

У покушају да смири нереде, француски председник Емануел Макрон најпре је на шест месеци суспендовао, а онда и потпуно укинуо одлуку своје владе о подизању такозване еколошке таксе за гориво, чије је увођење и послужило као окидач за протесте „жутих прслука“. Међутим, „Французи нису врапци и не желе мрвице које им влада даје. Они желе багете“, поручују „жути прслуци“ и најављују нове протесте, почев од данас, који се проглашава за својеврсни дан де.

Кад смо већ код хлеба, они колачи Марије Антоанете који су јој можда дошли главе још се не спомињу, али француске власти се, према писању „Фигара“, прибојавају напада демонстраната на Јелисејску палату и чак тврде да је могућ и покушај пуча. Због тога ће овог викенда широм Француске на сузбијању демонстрација бити ангажовано додатних 89 хиљада полицајаца, а друштвене мреже преплављене су снимцима оклопних возила војске и Жандармерије на путу за Париз.

Ко су „жути прслуци“? Шта је заправо изазвало њихов гнев и који су њихови захтеви? Како ће ова превирања утицати на власт Емануела Макрона, коју чак 76 одсто Француза оцењује негативно? И зашто „Макронова криза у Француској представља опасност за читаву Европу“, како оцењује британски „Гардијан“?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашња министарка културе и амбасадорка Србије при Унеску у Паризу Нада Поповић Перишић и дипломата Зоран Миливојевић.

„Протести ’жутих прслука‘ представљају кулминацију периода од доласка Макрона на власт“, сматра Нада Поповић Перишић и подсећа да „највећи број гласача у другом кругу председничких избора прошле године није толико гласао за Макрона, колико против Марин ле Пен. Дакле, на власт га није довела подршка народа реформама које је најављивао током своје кампање. Очигледно је протеклих 18 месеци дошло до спознаје о томе каква тачно врста реформи друштва предстоји. А Французи не пристају на такав вид либералног капитализма. Такса за гориво, отуда, представљала је само окидач за протесте“.

Истовремено, напомиње Нада Поповић Перишић, „невероватна је жестина с којом је полиција одговорила на протесте. Мислим да је то био додатни разлог да они постану још јачи, масовнији, и да се наставе. Потпуно одустајање од ове таксе, која није ни предвиђена у буџету за наредну годину, указује на слабост власти, и зато захтеви демонстраната постају све већи — они сада траже да се распусти скупштина и да се распишу нови избори, па чак и да сам председник државе поднесе оставку“.

„Успех ’жутих прслука‘ базира се на општем незадовољству које постоји у Француској, а разлог томе је висок степен економске неједнакости и расподеле националног дохотка“, указује Зоран Миливојевић, и додаје:

„Треба подсетити да је Макрон, по доласку на власт, променио Закон о раду и тиме учинио уступак крупном капиталу, који му је и омогућио да дође на место председника. Истовремено, нижи слојеви друштва додатно су оптерећени и додатно им је снижен животни стандард. Све је то допринело избијању протеста. А Макронов додатни проблем — зато што сад не може да изнутра контролише политичке процесе — састоји се у томе што је протест заиста општенародни, наиме, нису га иницирале странке, иако су и крајња десница и крајња левица, Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон, подржале демонстранте“.

О општенародном карактеру протеста, уосталом, говори већ и поређење бројки; док су Ле Пен и Меланшон у првом кругу председничких избора у збиру освојили око 41 одсто гласова, анкете показују да „жуте прслуке“ подржава много више Француза, чак око 75 одсто.

Кључно питање је, наравно — шта следи?

„Спутњикови“ саговорници сматрају да ће крупне промене морати да се догоде.

„Власт сада покушава да застраши људе упозорењима о насилним демонстрацијама и пучу о коме пише ’Фигаро‘, којима оправдава ангажовање огромног броја полицајаца“, каже Нада Поповић Перишић. „Ипак, ’жути прслуци‘ су обични, мали људи који не могу да издрже ову врсту реформи, и на њих не могу да пристану, те је зато и одлучност учесника протеста све већа и већа. Ово је први пут да, заиста, реагује народ. Ако он успе да одржи масовност и темпо протеста, онда ће власт заиста бити доведена у питање, и мораће да дође до озбиљних политичких уступака“.

„Степен репресије је страшно висок, ухапшене су стотине људи, има повређених и мртвих. И то сведочи о степену незадовољства, али и о страху режима од губитка позиција. Ипак, закључује Зоран Миливојевић, основни проблем лежи у самом неолибералном концепту.

„Систем је, једноставно, постао пренапрегнут, и овако више не може. Зато је потребно тражити нове политике, а Макрон, иако је ново лице, представник је оне старе политике, и баш зато се сада суочава са озбиљним проблемима“.

rs.sputniknews.com, Никола Врзић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.