„НА НИШАНУ ЛАЗАНСКОГ“: Трампова победа, али не над Путином

ИСКРА на Фејсбуку

(Мирослав Лазански) Фото: Спутњик

Резултати самита Г20 у Хамбургу, ко је победио у сусрету Путина и Трампа, али и како ће Москва реаговати на нове санкције Вашингтона биле су теме овонедељне емисије „На нишану“ познатог новинара Мирослава Лазанског.

Милан Мишић, бивши дописник листа „Политика“ из Вашингтона, каже да је скуп у Немачкој прошао у знаку историјског сусрета америчког и руског председника. Према његовим речима, консензус западних медија је да је Трамп лошије прошао, што је, каже, било и очекивано.

„Пре свега због формата разговора, односно чињенице да су у њима учествовали само председници и шефови дипломатија, на чему је, како се наводи, инсистирала руска влада. Дакле, са једне стране смо имали Путина, бившег агента КГБ-а и дугогодишњег председника Русије, врло искусног, вештог и способног, и Сергеја Лаврова, једног од најквалификованијих шефова дипломатије на свету. На другој страни је Трамп, који је само шест месеци политичар и на челу САД, а у биографији му стоји да је био у послу са некретнинама, као и Тилерсона, који јесте преговарао са светским државницима, али у својству шефа велике нафтне компаније. Бизнис и политика, као што знамо, нису једно“, каже Мишић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић, међутим, овакав формат разговара види управо као Трампову победу, али не над Владимиром Путином.

„До сусрета је ипак дошло, упркос томе што је Трамп у сукобу са бившим естаблишментом, ’дубоком Америком‘ која је све радила да до састанка не дође и чинила све на штету америчко-руских интереса. Он је то предупредио између осталог и тако што у разговору нису учествовали ’јастребови‘, попут Макмастера, за које се сматра да су антируски расположени“, напомиње Миливојевић.

Како каже, самит Г20 резултирао је „победом разума“, јер су се Путин и Трамп срели у тренутку када су тензије нарасле и на једној и на другој страни, а у светлу инцидената у Сирији, на Балтику и ситуације са Северном Корејом, постојала је опасност да дође до великих последица по међународне односе који не би могли да буду санирани.

„Овај сусрет је то предупредио и потврдио да су међународни односи промењени, да се опет враћамо на терен на коме се две велике силе о нечему договарају. Путин је испословао да се разговара о Сирији, да они тамо буду партнери и да ситуација иде ка нечему што је у руском интересу. Као друго, нико није помињао Крим, а Украјина се помињала у начелу, и чини ми се да та тема више ни западним партнерима није угодна. Дакле, Путин је отклонио све препреке које би могле довести у питање положај Русије у Сирији, или пак његов кредибилитет на унутрашњем плану“, сматра Миливојевић.

На опаску Лазанског да упркос састанку два лидера америчке санкције Русији ипак остају на снази, Миливојевић каже да се није могло ни очекивати да се санкције укину на тај начин.

„Питање санкција је нешто што је на кратки и средњи рок и зависи од великог броја околности. Неће Америка напустити Украјину, баш због Русије, и није случајно што је Тилерсон одмах након Хамбурга отишао у Кијев. Јасно је да ће Украјина остати интерес САД управо у конфронтацији са Русијом, али и због свега што се дешава у Европи и на терену санкција у контексту немачко-руских односа, као и саме Украјине. Порошенко више није квалитет на који Европа може рачунати у разрешењу ситуације“, каже Миливојевић и додаје да је режим у Кијеву непопуларан и неквалитетан, па ни САД не би смеле да играју на Порошенка ни на један начин.

Према његовом мишљењу, Европа и иначе већ мање прати америчку политику санкција Москви, што је, каже, евидентно из трговинске размене у последње две године, и може се очекивати да ће се тај тренд наставити. Говорећи о изградњи „Северног тока 2“ Миливојевић каже да је то завршена прича између Русије и Немачке коју Американци неће зауставити.

Милан Мишић сматра да подршка Трампу унутар САД опада и да ће америчке демократе у наредних неколико година, односно до наредних избора, успети да пронађу адекватну личност да их води и конкурише Трампу. Са друге стране, Миливојевић верује да ће Трамп опстати све док се, ако икад, не пронађу озбиљни и убедљиви докази у истрагама које се воде против њега, његове породице и сарадника.

rs.sputniknews.com, Сандра Черин

1 коментар

  1. vujke каже:

    Шта значе тензије са једне и друге стране? Које су тензије са руске стране?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.