МУЗИКА ПОЛИТИКЕ: „Евровизију“ води геј агенда

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Такмичење за најбољу песму „Евровизије“ је дуго мета критике због политички мотивисаног гласања, где земље-учеснице користе систем гласова како би подржале своје савезнике, јачале регионалне блокове и кажњавале суседе; у последње време је пак уведен нови критеријум овом променљивом миксу – хомосексуалност. Зато Русија није имала шансе за победу.

Русија није имала шансе да победи на „Песми Евровизије 2015“ због закона који забрањује пропаганду која малолетницима промовише нетрадиционалне сексуалне везе, пишу „Вашингтон пост“, „Волстрит џурнал“ и други извори.

„Љубитељи Евровизије су на разне начине константно подсећани на руски закон против геј пропаганде, а Полина Гагарина, певачица која је представљала Русију, вероватно управо због тога и није имала шансу“, рекао је аутор блога у „Вашингтон пост стајлу“.

„Последњих година, ово такмичење је постало синоним за толеранцију и различитост“, пише и „Волстрит џурнал“.

„Прошле године победила је аустријска представница Кончита Вурст, брадати трансвестит, лик ког је створио Том Нојвирт. У Бечу су градске власти украсиле семафоре сликама истополних парова који се држе за руке. Али Русија је ове године критикована због своје наводне нетолеранције према хомосексуалцима, након што је 2013. усвојила законе који осуђују геј ’пропаганду‘“, пише даље у тексту.

„Телеграф“ је чак саставио и водич кроз политичко гласање.

Овај лист објашњава како се временом показало да се ради о такмичењу које постаје занимљив микрокосмос међународних веза унутар Европе.

Новинари „Телеграфа“ направили су интерактивну мапу и дијаграме који илуструју „ко за кога гласа и шта то заправо значи“.

„Иако се баш и не ради о зараћеним фракцијама у стилу ʼИгре престолаʻ, одређене групе земаља су склоне томе да једне другима дају велики број поена, па су познате као гласачки блокови“, наводи лист.

„Телеграф“ затим нуди листу главних гласачких блокова:

Балкан — земље бивше Југославије, као и Румунија и Албанија.

Бивши Совјетски Савез и његове „државе-сателити“ у Источној Европи.

Скандинавија — Ово укључује главне нордијске нације, као и Исланд, Литванију, Данску и Летонију.

„Да ли би група АББА била баш толико успешна да није могла да се ослони на поене Финске и Норвешке“, питају се они.

„Иако се чини јасно да земље гласају позитивно за своје суседе, то не значи нужно да су друге европске државе, попут оних на Западу, активно дискриминисане. Подаци статистичара са Универзитетског колеџа и Империјалног колеџа у Лондону говоре да ниједна држава не даје систематично некој другој мали број поена“, пише „Телеграф“.

Ипак, успех су остваривале и државе које нису део неког од главних гласачких блокова.

Узимајући у обзир све што је речено, друго место руске представнице Полине Гагарине по броју гласова још је вредније од победе.

Занимљиво је да су, према подацима украјинског веб-сајта 1tv.com.ua, Украјинци, који ове године нису имали свог представника на „Евровизији“, такође сматрали да Полина заслужује друго место, незнатно иза такмичара из Естоније, а испред шведског представника Монса Селмерлева.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

1 коментар

  1. Данко Б. Марин каже:

    Неукусни FREAK-SHOW је то ,,такмичење“!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.