МОСКВА: Истражити нарушавање људских права у Турској

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Организације за заштиту људских права воде дволичну политику када је реч о нарушавању међународног хуманитарног права и радије не би да реагују на војна дејства Турске у областима земље насељеним превасходно Курдима, сматра званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

Министарство иностраних послова Русије позвало је да се пажљиво испитају случајеви нарушавања људских права и међународног хуманитарног права на југо-истоку Турске.

„Пажљиво смо проучили материјале телевизијског канала РТ који су пратили ’свеже трагове’ такозване ’противтерористичке операције’ турских снага у провинцијама које насељавају Курди, пре свега на улазу у Сур (провинција Дијарбакир) и граду Џизри (провинција Ширнак). Слика која се добија на основу ових кадрова и сведочанства очевидаца изненађују својом суровошћу“, пише у коментару Захарове, објављеном на сајту Министарства иностраних послова Русије.

У Министарству су скренули пажњу на „крваво насиље турских војних снага над стотинама цивила који су се скривали у подрумима стамбених зграда у Џизри“.

„Само у једној од зграда, како се тврди, живо је спаљено око 150 људи. Према информацијама којима располажемо, само у провинцији Ширнак убијено је око 500 цивила. Сматрамо да сва саопштења, посебно документована, о грубим и масовним нарушавањима људских права и међународног хуманитарног права, неопходно пажљиво истраживати. За то постоје одговарајуће међународне процедуре и механизми. Главно је да то буде обављено непристрасно и објективно“, изјавила је Захарова.

Према њеним речима, велика улога у привлачењу пажње светске заједнице на те догађаје припада међународним организацијама за заштиту права, укључујући Хјуман рајтс воч и Амнести интернешенел, које претендују на улогу експерата у овој области.

„Одсуство њихових коментара у вези с овим проблемом наводи на помисао да постоје дволичност и селективност у расветљивању нарушавања људских права“, рекла је Захарова.

Раније су новинари телевизијског канала РТ објавили петицију с позивом светској заједници да обрати пажњу на случајеве масовног страдања курдског становништва у специјалној операцији турских власти.

Петиција је била направљена након што је РТ послао своје репортаже највећим светским организацијама, попут Хјуман рајтс воча и Амнести интернешенела. Ниједна од њих није показала интересовање за истрагу.

У децембру 2015. године турске власти су увеле полицијски час у низу области насељених Курдима на југо-истоку земље, где је било уличних сукоба снага безбедности и курдских активиста.

Најдужа је била операција у области Сур у граду Дијарбакир, која је трајала више од три месеца.

Према подацима турске војске, од средине децембра у областима антитерористичке операције ликвидирано је више од 1.000 курдских бораца.

Ипак, представници прокурдске Демократске партије народа тврде да је током операције погинуло на десетине цивила.

Према подацима Генералштаба Турске, за то време Курди су убили око 300 војника и полицијаца.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.