ММФ: Отишло 20 милиона младих – цела Мађарска и Чешка

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Готово 20 милиона углавном младих и образованих из источне Европе, цифра која одговара броју становника Чешке и Мађарске заједно, напустило је своје земље у претходних 25 година вођени бољим економским приликама у развијенијим земљама, показало је истраживање Међународног монетарног фонда (ММФ).

За источне Европљане, наведено је у анализи ММФ-а, мотивација за одлазак углавном су бољи послови и више плате, а одлази махом високообразовани кадар – доктори, архитекте, инжењери…

Иако су емигранти најчешће боље ситуирани и њихове породице у земљама из којих долазе често имају користи од дознака, њихов одлазак слаби економски потенцијал родних земаља. Велики прилив дознака подржао је потрошњу, али је такође довео до пораста курсних стопа, што је привреде учинило мање конкурентним, а смањена је и продуктивност.

„Новац који се шаље назад рођацима довео је до повећања почетних плата и смањио мотивисаност за рад. Као резултат тога, плате су расле брже од продуктивности, што је изазвало ерозију поврата на инвестиције и слабљење мотивације за инвестирање у земље порекла“, пише у извештају.

Велика и непрекидна емиграција је успорила и укупне стопе раста обима производње и стопе раста по глави становника.

„Да није било емиграције у периоду од 1995. до 2012. године, реална стопа раста БДП-а у региону била би укупно, у просеку, седам процентуалних поена виша“, пише у анализи ММФ-а.

Уз нижи обим производње, потрошња владе на социјална давања повећала се у односу на БДП.

Одлазак младих, како је наведено, погоршава већ постојећи тренд – старији су растући део становништва. То са своје стране, доводи до већих издатака на пензијска давања у односу на БДП.

Владе су најчешће на те буџетске притиске одговарале повећавањем опорезивања рада, што је умањило мотивисаност послодаваца да стварају радна места, чиме је буџетска структура постала још мање повољна за отварање радних места и раст.

„Одлазак неких од најмладих и најпаметнијих доводи до тога да процес хватања корака источне Европе са напреднијим делом континента представља још већи изазов“, поручује ММФ и истовремено истиче да је миграција према западу била корисна за развијене земље и допринела је њиховом снажнијем расту.

ММФ истиче да је чланство у ЕУ је донело корист истоцној Европи. А да је за питање шта би могло да се уради да би се осигурало да слободан ток људи буде користан и за земље које шаљу раднике и оне које их примају, наводе да, иако постоје одређени задаци који треба да се ураде на локалном нивоу, има простора и за паневропски одговор.

Из угла источне Европе, наведено је, потребне су боље институције и економске политике у земљама порекла, јер би то довело до тога да је привлачније остати него отићи.

Могла би да се размотри и додатна либерализација режима за имиграцију, сматра ММФ, посебно за образоване раднике.

„Владе могу да ураде више кроз рад са дијаспором у иностранству, како би њихова стручна знања и уштеде искористиле као полугу, те како би обезбедиле више подстицаја за људе да дознаке инвестирају, уместо да их троше“, пише у извештају.

Поред тога, додају, више може да се уради на задржавању и бољем коришћењу постојеће радне снаге, на пример кроз боље усклађивање образовања са тржиштем рада и обезбеђивање више прилика за обуку кроз рад.

Важан је и избор политика којима се реагује на фискалне притиске везане за емиграцију – избегавање повећања опорезивања рада и веће ослањање на опорезивање потрошње било би повољније за инвестирање и дугорочни раст, сматрају аналитичари ММФ-а.

Из угла ЕУ, наводе да је миграција са истока на запад била од користи за Унију, али да постоји аргументација за боље расподељивање добити.

„На пример, величина и састав фондова ЕУ – трансфера из богатијих у сиромашније регионе ЕУ – могла би да експлицитно одговори на негативне ефекте емиграције на економски потенцијал земаља из којих долази радна снага“, пише у извештају.

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.