„МИЛИТАРИЗАЦИЈА СИТУАЦИЈЕ“: Америка поново опкољава Кину

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик,  AFP 2016/ Ted Aljibe

Фото: Спутњик, AFP 2016/ Ted Aljibe

Сједињене Америчке Државе ће разместити пет војних база на Филипинима, споразум би требало да буде потписан ове недеље. Према споразуму који важи до 2026. године, САД ће градити сопствене базе и користити већ постојеће објекте на пет филипинских војних база.

Са своје стране, САД ће исплатити Филипинима 40 милиона долара за модернизацију ратне морнарице и одржавање беспилотних аеростата на острвима које су под контролом ове земље.

Чему повратак на Филипине?

За време Хладног рата, Американци су изградили на Филипинима мрежу војних база, међутим, почетком ′90-их је на Филипинима дошло до пораста антиамеричког расположења, због чега је Сенат одлучио да не потписује нови споразум, па су војне базе биле затворене.

Међутим, након терористичког напада 11. септембра 2001. и узимајући у обзир војно и економско јачање Кине, Вашингтон је одлучио да унапреди односе са азијским савезницима.

Камен спотицања, или боље речено, море спотицања је Јужно кинеско море, у којем Кина гради велика вештачка острва и војну базу.

Недавно су шефови дипломатија земаља Г7 осудили, како они кажу, „провокације и милитаризацију водених површина“ од стране Кине. Пекинг је узвратио ударац, оптуживши Г7 да је „постала талац интереса одређених земаља“. Јасно је као дан о коме се ради.

Антикинески блок

Америка не седи скрштених руку: у априлу су одржане највеће војне вежбе у последњих петнаест година са Филипинима и Аустралијом, а сада се Американци враћају у војне базе на Филипинима, пре свега у базу „Антонио Баутиста“ на острву Палаван, које се налази близу архипелага Спретли, око којих се води спор између шест земаља. Све зарад спречавања кинеске експанзије.

Узгред, Кина је негативно реаговала на споразум САД и Филипина, јер он доприноси „милитаризацији ситуације“.

Осим тога, треба имати у виду да САД покушавају да привуку симпатије Вијетнама, који са Кином има спор око територија у горепоменутом мору, тако да је на помолу стварање својеврсног антикинеског блока.

Разлог је једноставан. Рецимо, „Волстрит џурнал“ је отворено признао да је изградња кинеских вештачких острва „променила стратешки баланс који је настао после Другог светског рата када су САД имале надмоћ у западном делу Тихог океана“.

Кад ће Јужно кинеско море постати Кинеско језеро?

Међутим, како каже за Спутњик политички аналитичар, професор Руског економског универзитета „Плеханов“ Андреј Кошкин, и амерички аналитичари признају да ће Кина ускоро престићи САД и да ће Јужно кинеско море постати Кинеско језеро, зато Вашингтон спроводи политику одвраћања Кине у Азијско-пацифичком региону.

„Кроз Јужно кинеско море пролазе трговачке руте ка Блиском истоку и Европи, које су од изузетне важности за Кину. САД планирају да изграде што више војних објеката у земљама Азијско-пацифичког региона. Међутим, мислим да ће се и Кина заузврат окружити базама и појачати војну сарадњу са другим земљама. Вашингтон полази од изреке ’завади па владај‘, односно жели да посвађа државе овог региона, а онда да преузме улогу ’мировњака‘, наравно, гледајући сопствене интересе. Не искључујем могућност војног сукоба у будућности, зато Кина покушава што пре да реши сва питања која се тичу спорних територија, јер од тога зависи стабилност овог подручја. Мада, како сада ствари стоје, дугачак је пут до тога“, закључује аналитичар.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.