МИЛАНОВИЋ У ЈАСЕНОВЦУ: Ко жели НДХ, нека мења устав

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У Јасеновцу је данас обележена 70. годишњица пробоја логораша из највећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премијер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић.

Обраћајући се присутнима, Милановић је рекао да је Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што је потврђено и у Уставу.

Притом је „свима којима то није јасно“ поручио да се демократским средствима залажу за промену Устава и уношење у њега Независне Државе Хрватске (НДХ).

Таквог јунака још чуо нисам и чекам да изађе и каже ако то заиста мисли, а у међувремену ћу поновити: за мене је у Другом светском рату постојала само једна хрватска војска, а то су били хрватски партизани, односно партизани Хрватске, рекао је Милановић.

Он је истакао да су његови преци из Далмације 1941. године отишли у партизане као патриоте, борци за слободу и „против поробљења своје далматинске и хрватске браће, за заштиту Срба над којима је спровођен зулум“.

На крају говора, Милановић је критиковао председницу државе, рекавши да када политичар кога је изабрао народ каже да је на стадиону на којем се урлало „за дом спремни“ била величанствена атмосфера, боље је да то прећути или да достојанствено оде са стадиона.

То није величанствена атмосфера. Волим Хрватску и волим да победи 10:0, али не на такав начин, не по сваку цену. Ова држава! Ова Хрватска! Живео хрватски антифашизам, поручио је Милановић.

Била је то јасна алузија на изјаву Грабар Китаровић после недавног сусрета Хрватска-Норвешка, на којем се спорадично скандирао усташки поклич.

Оскаровац Бранко Лустиг је, као изасланик Грабар Китаровић, положио венац. Када је почео да говори, чули су се и звиждуци, уз коментар „да је хтела, дошла би“, али се из поштовања према логорашу из Аушвица све брзо умирило.

Лустиг, који је као дете преживео пакао најзлогласнијег нацистичког логора, упозорио је да људи и после 70 година једноставно прелазе преко јасеновачких злочина.

Радим све што је могуће да људи схвате да су ту биле усташке јединице, да су немачке јединице у НДХ писале и слале ноте где су молили наше људе да не буду тако окрутни у логорима и да им то смета јер људи иду у партизане, казао је.

Не може се казати, додао је, да није било фашизма, да није било усташа, да није било злочина. Па људе су клали на сваком кораку, а чак су и према зверима били људскији него према људима.

Председник Српског народног вијећа (СНВ) Милорад Пуповац је позвао хрватско друштво да препозна знаке и одупре се „атмосфери фашизације и нацизације“, и да не дозволи да се забораве страхоте усташког режима.

Ако и данас неки од представника државе избегавају да именују носиоце те идеје и одговорност за њихове злочине пребацују на силе Осовине, можемо ли ми данас који се овде окупљамо доживети ово место страдања уз овакву поставку музеја и овакав програм његовог рада, упитао је Пуповац.

Запитајмо се може ли наше друштво да препозна знаке нарастајуће атмосфере фашизације и нацизације. Хоћемо ли смоћи снаге да прозовемо оне који производе страх и промовишу нетолеранцију, који раде на забораву уместо на ослобађању и искупљењу због страхоте која се догодила на овом месту, поручио је Пуповац.

Комеморација је одржана у знак сећања на 22. април 1945. године, дан пробоја заточеника јасеновачког логора, и због одавања почасти страдалим и преживелим заточеницима највећег концентрационог логора у Независној Држави Хрватској.

Од 1.073 логораша, колико их је 22. априла 1945. било у логору, у пробој их је кренуло 600, а преживело је само стотињак. Преосталих 473, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени.

Истог дана, почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Од 167 заточеника, пробој је преживело њих 11.

Јавна установа Јасеновац стално ради на утврђивању броја жртава, али ће њихов коначан број остати непознаница, јер су многи логораши убијени чим су доведени, пре него што су били евидентирани.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.