МЕДИЈСКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ: Зашто Спутњик смета Европи?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Антируска хистерија, која само што и формално није прерасла у званични медијски рат Европе против Русије, већ се обрушава на Спутњик. Медијски стручњаци оцењују пак да је медијском простору потребно што више информација и извора, јер ће грађани бити обавештенији.

Европски парламент затражио је од Европске комисије да издвоји средства за пројекте намењене сузбијању руске пропаганде у ЕУ и ван њених граница, као и новац за, како стоји у нацрту Резолуције усвојене пре неколико дана, помоћ руским независним медијима и невладиним организацијама.

Од европских институција се захтева да донесу низ мера за сузбијање руског утицаја. Истовремено, антируска хистерија, са европских, пренела се и на српске медије.

Доласком Спутњика у Србију медијски простор додатно се усталасао, а портал и Радио Спутњик сматрају у Бриселу „најважнијим елементом вештачког рата који Русија води против Запада“.

Антируска медијска хистерија све је већа. Да ли Спутњик само смета западној медијској и политичкој машинерији или иза тога стоји много шира подршка? Коме више верују грађани?

Ко коме верује?

Београђани, које смо анкетирали, сматрају да медијима у глобалу не треба веровати. Они који се редовно информишу, углавном мисле да су руски медији искренији, посебно када је у питању извештавање из Украјине.

„Не верујем ни једнима ни другима. Догађаје у Украјини пратим површно, јер то је режија на високом нивоу. Зна се чија, ко је угрожен, ко је мање угрожен, а ко плаћа. Нажалост, Украјинци плаћају, режија Запада, а зна се због чега, то је сваком просечно информисаном човеку јасно“, каже старији Београђанин.

Његова супруга има слично мишљење.

„Више верујем руским медијима, зато што никада на можеш веровати западном систему. Сматрам да су они заиста криви за све, они немају чак ни своју историју, а ми је имамо. И Руси и ми.“

Ово мишљење не дели њихов млађи суграђанин.

„Више верујем прозападним медијима. Тако сам навикао, оријентисао сам се тако сходно праћењу медија у Србији.“

Старији Београђанин сматра да су руски медији, како каже, честитији, а да су прозападни дириговани.

„Много прећуткују, не говоре све што је потребно да грађанин зна. Сва та хајка против Руса који се боре за своју земљу, је л’ ви видите како оркестрира овај Порошенко, говори бесмислице“.

Чест одговор на питање Спутњика био је — верујем само себи. А један Београђанин додаје:

„Медије не признајем, све је то намештаљка. Пратим догађаје у Украјини. Нема ту ништа ново, ми смо имали Крајину, они имају — У-крајину“, категоричан је.

Добродошла противтежа

Колумниста Политике Мухарем Баздуљ недавно је констатовао да се Слободна Европа или Дојче веле код нас рутински доживљавају као независни медији, а не као гласила Америке и Немачке, док је за Спутњик, примећује, нужно нагласити да га финансира Руска Федерација.

Главна и одговорна уредница најстаријег листа на Балкану и председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић појаву Спутњика на нашем медијском простору сматра јако занимљивом јер је, каже, присталица конкуренције и додаје да се дуго чудила зашто Русија не показује интересовање за наш информативни простор.

„То је врло добродошла противтежа. Потпуно је неоправдано сматрати Глас Америке и Дојче веле слободним медијима, а наглашавати да је Спутњик државно финансиран. Не може се на основу тога уочити разлика између тих медија, разлика је много битнија и она не потиче од тога чије су паре, него која је политика, која је стратегија, који су интереси иза тога.

Према томе, мислим да Дојче веле и Глас Америке немају никакву инхерентну предност у односу на Спутњик“, истиче Смајловићева.

Она каже да не прати руске медије, али да, када чита Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Гардијан, Фајненшел тајмс, препознаје стереотипе које је научила када је у њима читала о Југославији и Србији.

„Када се појавила Раша тудеј (РТ), то ми је постало страшно занимљиво. Сматрам РТ не много бољом телевизијом од Си-Ен-Ена, али барем је она нека врста друге стране медаље, тако да сам јој бескрајно захвална. Да не постоји РТ, мислим да ни ја, а камоли западна јавност, не би знала, на пример, да се десио масакр у Одеси почетком сукоба у Украјини. Много сам тога сазнала и мислим да би се сада осећала јако ускраћеном када бих покушавала да пратим шта се дешава, а да више не могу да се ослоним на повремено гледање Раша тудеј“, каже Смајловићева.

Она закључује да спада у ред обавештених читалаца и да је у стању да филтрира пропаганду од чињеница, односно шта је у тим текстовима слој тумачења пристрасног, а шта су непобитне чињенице.

Нова вредност за информационо друштво

Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић каже да не дели информације по томе одакле долазе, већ према начину на који су пласиране и чињеницама које се наводе. Наше питање — коме сметају руски медији — сматра хипотетичким.

„Очигледно да је српски медијски простор постао место за мегдан између жеље да се утиче на овдашње конзументе. Колико год говорили о објективном новинарству, очигледно је да и у овој сфери постоји нешто што се зове руска или прозападна сфера утицаја. Они који су наклоњени европским интеграцијама или пронатовски расположени, очигледно је да имају другачији став од људи који сматрају да у Србији треба да буде доминантан руски утицај и противе се уласку у НАТО и Европску унију“, каже Обрадовић.

Долазак Спутњика у Србију Обрадовић сматра драгоценим, јер су грађани Србије сада у прилици да процењују валидности информација и из једног и из другог извора.

„Мислим да је то што је Спутњик присутан овде једна нова вредност за информационо друштво у Србији и ја потпуно подржавам појаву и рад овог медија, мислим да не треба ограничавати никога у приступу медијском простору. Што више информација и што више извора, грађани ће бити обавештенији“, истиче Обрадовић.

Он додаје да гаји дозу резерви према пропагандистичком делу који је присутан код свих медија, који таквим приступом могу да доведу у заблуду грађане Србије, али му се ипак чини да је опасност од тога много мања од вредности коју људи добијају тиме што могу да упоређују вест која је пласирана из такозваних проруских или прозападних извора.

Европски Савет задужио је и високу представницу за спољну политику и безбедност Федерику Могерини да до краја јуна припреми план против пропагандног утицаја Москве на бивше чланице совјетског блока, али и на грађане западних земаља. Формиран је и тим који ће осмислити стратегију. Из Москве нема коментара на ове потезе.

Грађани су, према анкети Спутњика, због дешавања у свету и посебно код нас у протеклих 25 година, уздржани према „седмој сили“, домаћој и иностраној. По старом правилу воде се и емоцијама, које им је царство ближе, срцу пре свега.

Ипак, уочљив је доминантан став наших људи да се рад прозападних медија креира искључиво на темељима новца и политичког утицаја послодаваца из влада тих земаља, а да ће са пријатељског истока добити информацију која се више темељи на истини, ма колико сурова била, него на пропаганди.

vostok.rs

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.