МАЛО ТРЕЗВЕНОСТИ: „Шпигл” – Престаните причу о чланству Украјине у НАТО-у

ИСКРА на Фејсбуку

NATO

Прикључење Украјине НАТО-у уопште није на дневном реду рада ове организације, пише дописник из Брисела немачког магазина „Шпигл” Кристофер Шулт.

У ауторском коментару Шулт подсећа да је украјински председник Петар Прошенко недавно изнео идеју о народном референдуму о прикључењу НАТО-у, коју је њен шеф отворено подржао. Али, додаје Шулт, и само покретање разговора о прикључењу Украјине, за НАТО би могло да буде опасно пошто би могло да проузрокује поделе међу садашњим чланицама. Ово би руског председника Владимира Путина само опскрбило додатном моћном муницијом.

Шулт не жели да буде погрешно схваћен. По њему, главна одговорност за нови хладни рат између Запада и Русије лежи на Путину. „У ово време то је важно нагласити, пре но што почнете да критикујете Запад како вас не би сместили у табор присталица Путина”, објашњава он.

Када су се у Бриселу неки дан окупили министри спољних послова земаља чланица НАТО-а, питање могућег прикључења Украјине у будућности није ни било на дневном реду. Ипак, ово ће бити тема разговора, а кривицу за то је могуће свалити на двојицу политичара.

Током прошлонедељног интервјуа за немачки јавни сервис ЗДФ, украјински председник Порошенко је изјавио да би волео да у скорој будућности организује референдум о уласку његове земље у
НАТО, а нови генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг није имао ништа паметније да ради него да Порошенку понуди своју вербалну подршку и да дода да је право сваке суверене нације у Европи да се кандидује за чланство у НАТО-у.

И као да то није било довољно, Столтенберг је додао коментар директно на рачун Москве у којем каже да „ниједна трећа земља изван НАТО-а не може на одлуку о ширењу да уложи вето”.

У тренутно затегнутој ситуацији, отворене спекулације о могућем чланству Украјине у НАТО-у су просто – играње ватром. Немачка канцеларка Ангела Меркел предложила је бившег норвешког премијера за првог човека алијансе зато што се сматрало да је он далеко умеренији политичар од његовог претходника Андерса Фога Расмусена. Али онога тренутка када је Столтенберг преузео команду, разлике између поменуте двојице су нестале. Јастребовске опаске од стране највишег војног команданта НАТО-а Филипа Бредлова такође нису много допринеле смиривању ситуације.

Зашто је уопште потребно званичницима алијансе да се тако често изјашњавају о Украјини, пита се Кристофер Шулт. Од тренутка избијања кризе у НАТО-у су изнели став да тамошњи сукоб не може бити решен војним средствима. Ако је већ тако, зар не би било паметније да Столтенберг, Бредлов и компанија, једноставно – заћуте?

Све друго иде у Путинову корист док, истовремено, показује јасну подељеност у Европи. То олакшава руском председнику да прича о (претпостављеној) експанзионистичкој политици Запада.
А када се дође на терен ЕУ, Путин се, наравно, затиче у контрадикцији. Једном је казао: „Ако ЕУ прихвати Украјину као чланицу, Русија би, по мом мишљењу, то требало да поздрави.” Прошле године, међутим, он је изненада променио свој став.

Али, Путин је чланство Украјине у НАТО-у увек сматрао „црвеном линијом”. Чак и ако се прихвати да је алијанса усмерена на одбрану, реч је ипак о војном савезу. А он може бити моћан једино када свих 28 држава заступа исту позицију.

И управо ту лежи проблем, сматра Шулт. Само мали број чланица, углавном балтичке државе и Пољска, тренутно подржавају улазак Украјине у алијансу. Сви остали се држе принципа да свако ново чланство не сме да буде у корист само новопридошлог већ и у корист целе заједнице. Тешко је наслутити тренутак у којем би Украјина могла да допринесе добробити НАТО-а.

У том смислу постоји само један прави одговор Порошенковим манипулацијама. И он је формулисан од стране немачког министра иностраних послова Франка Валтера Штајнмајера. „Могу да прихватим партнерство између Украјине и НАТО-а, али не и чланство”, изјавио је прошле недеље немачки шеф дипломатије интернет издању часописа „Шпигл”.

Или, речено једноставније, питање чланства Украјине није чак ни на дневном реду алијансе, закључује Шулт.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.