ЛУКШИЋ: Русија дестабилизује Црну Гору преко СПЦ и НВО

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Руски притисак на Црну Гору одвија се преко многобројних структура од Српске православне цркве, опозиционих партија до одређених невладиних организација, устврдио је током недавне посете Берлину шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић.

Оптужбе које је Лукшић изрекао на рачун Москве, током састанка са немачким министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером, открива поверљива депеша црногорске амбасаде у Берлину, коју је обелоданио црногорски дневник „Дан”.

Црногорски шеф дипломатије се 24. марта у Берлину састао са немачким колегом Франком Валтером Штајнмајером, саветником канцеларке Ангеле Меркел за спољну и безбедносну политику Кристофом Хојзгеном, а кратко и са извршним директором Источног одбора немачке привреде Рајнером Линдером.

Већ сада названа афера „Депеша” наставља се извештајем о Лукшићевој посети Берлину 24. марта ове године. Документ је у Министарству спољних послова примљен 25. марта, а заведен је под бројем 06/3 516/7. Потписала га је амбасадорка Црне Горе у Немачкој Вера Јоличић Кулиш.

У депеши се наводи да је Штајнмајер изразио задовољство посетом Лукшића и у том контексту поновио изразе респекта према позицији Црне Горе, због сталне подршке европској и евроатлантској политици.

Штајнмајер је рекао да Немачка цени – премда свесна чињенице да је и Црна Гора као и многе њене суседне државе изложена притисцима споља и да је Русија врло активна у покушајима да повећа свој утицај на све балканске земље – конзистентност црногорске стране у свом приступу према Русији.

Лукшић је, према овом извору, „указао да је берлински процес показатељ посвећености савезне владе региону и његовом даљем европском интеграционим путу. Сагласан је да је руски притисак присутан, али не и драматичан, нити угрожава нашу безбедност, као у случају балтичких земаља, Грузије или Молдавије, већ више на нивоу пропаганде, која се испољава кроз многобројне структуре, било да је реч о делу опозиционих политичких партија које се противе владиној политици приступања НАТО-у, деловању Српске православне цркве, било разним оперативним активностима одређених невладиних организација”, констатује се у тексту дипломатске депеше.

Како се наводи у документу амбасаде у Берлину, Лукшић је током састанка са Штајнмајером нагласио да, за разлику од чланства у ЕУ које, уз све политичке странке, подржава и две трећине становништва, то није случај с НАТО интеграцијама.

„Што је управо последица деловања и ширења ’антинатовских порука’ ових актера. На интересовање министра Штајнмајера о економском утицају Русије, министар га је информисао, мада је и тај број у паду”, истакнуто је у тексту депеше.

Према депеши коју цитира „Дан”, Штајнмајер је рекао да је у односу на НАТО Црна Гора урадила пуно и да је то „најважније питање за Немачку”.

„Немачка пажљиво прати процес и Црна Гора је доста урадили, посебно када је реч о реформама у обавештајном сектору. Оценио је да се ситуација квалитативно променила, у смислу да су раније неке чланице питање Црне Горе условљавале и питањем Грузије, али да то више није случај, нарочито не у Берлину. Казао је да сада постоји шанса за неопходан прогрес, уз уверење да би, уколико би се обезбедио већи степен подршке јавности, то био добар аргумент у поређењу са Грузијом”, написано је у депеши.

Немачки дипломата је подсетио да треба објаснити зашто Грузија (у којој је неупитна подршка за НАТО чланство) из неких других разлога не може бити примљена, док с друге стране Црна Гора, у којој мањи проценат популације подржава ту идеју, остварује услове за пријем. Он је навео да постоје реалне шансе да се вреднује прогрес Црне Горе на министарском састанку, који се очекује у децембру ове године. Према депеши, Лукшић је пренео уверавања да ће влада испуњавати све обавезе и у наредном периоду.

Политика, Новица Ђурић

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.