ЛЕКЦИЈА КОЈУ ЈЕ ПУТИН НАУЧИО: Скупа наивност Горбачова

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Пре тачно три деценије, 23. априла 1985. године, свет је први пут чуо, а касније и научио једну руску реч – „перестројка“, што буквално значи престројавање, односно реформа. На пленарној седници Централног комитета КПСС нови амбициозни совјетски лидер Михаил Горбачов најавио је велике промене у друштву. Априлски пленум је запамћен у историји јер је Горбачов тада најавио демократизацију и „гласност“, што је подразумевало слободнији рад новинара и већу отвореност у друштву.

Горбачов је изабран за генералног секретара 11. марта 1985. после колоне болесних стараца који су умирали као на траци. Причајући о демократизацији доживео је огромну популарност не само у својој земљи, већ и у иностранству. Горбија су свуда дочекивали као човека који жели да промени и побољша не само своју земљу, већ и свет. Али, после шест година боравка на власти Михаила Горбачова дошло је до распада великог Совјетског Савеза, а он остао запамћен као гробар „црвене империје“. Иако добро информисани знају да је детонатор у темељима СССР поставио Борис Јељцин уз помоћ лидера Украјине Леонида Кравчука и Белорусије Станислава Шушкевича, договором у Беловешкој пушчи националном парку у Белорусији.

Недорастао компликованом историјском тренутку Горбачов није могао да решава ни унутрашња а ни спољнополитичка питања. Буш старији му је обећао 3. децембра 1989. на Малти да се НАТО неће ширити на исток. Договорили су се и да две велесиле никада неће ратовати једна против друге. Горбачов је волео велике изјаве па је на Малти казао да је свет напустио једну епоху и кренуо је у другу и да ће то бити дуги пут чврстог мира. Тада је Горбачов казао да се СССР неће мешати у унутрашње ствари других социјалистичких земаља, а такође је обећао Бушу да ће Москва повући војску из земаља чланица Варшавског уговора. До тада је Политбиро ЦК КПСС имао став да ће повући војску из Немачке само ако се једновремено распусте НАТО и Варшавски пакт.

Главни проблем СССР-а био је неефикасност инвестиција. Руско руководство није схватило на време да стрпљење грађана има границе. Све док се СССР није отворио, могла се продавати демагогија о „грађењу светле будућности“ али кад су људи почели да путују и видели како други живе, нагло је расло незадовољство.

Угледни московски економиста и политичар Григориј Јавлински каже да „Перестројка“ није имала никаквог економског програма већ је партијски врх понављао само пароле. Тако су Горбачову, а после и Јељцину, остале хвале Запада, што им се много допадало, и незадовољство народа у Русији.

Осим тога, у време Роналда Регана Американци су наговорили Саудијску Арабију да рапидно повећава производњу нафте и обори јој цену, па се совјетски буџет потпуно испразнио.

Владимир Путин је очигледно научио важну политичку лекцију на грешкама и наивности својих претходника па је, поготово после рата у Грузији, престао да верује у искреност саговорника из Вашингтона.

Интерес Русије за Путина је постао приоритет свих приоритета.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.