ЛЕГЕНДА ЖИВИ: Сећања на 50 година смрти Че Геваре

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: novosti.rs

Куба и Боливија ће следеће недеље пригодним церемонијама обележити пола века од смрти латиноамеричког револуционара Ернеста Геваре де ла Серне, познатијег као Че Гевара, или само као „Че“, који је 9. октобра 1967. године убијен у боливијским шумама.

На Куби, где школарци и даље свој дан започињу поздравом у виду подигнуте песнице и узвиком: „Пионири комунизма, бићемо као Че“ – председник Раул Кастро ће предводити церемонију у маузолеју у Санта Клари, где се од 1997. чувају посмртни остаци овог најпознатијег револуционара, рођеног у Аргентини.

Прочитајте још: Фиделу сам говорила „Пркосну песму“

То сећање ће, како је констатовао АФП, бити доста лично за Кастра пошто се заједно са Чеом борио у Кубанској револуцији коју је предводио његов брат Фидел Кастро и која је 1959. године довела до свргавања Фулгенсија Батисте.

У Боливији ће ове године први пут и војска учествовати на комеморацији поводом обележавања 50 година од смрти Че Геваре.

„Желимо да то буде тренутак јединства за боливијски народ“, рекао је заменик боливијског министра за сарадњу Алфредо Рада, напомињући да је у односу на 1967. годину, када је тадашњи председник Рене Баријентос, заклети антикомуниста, наложио да се рањени Че убије.

Прочитајте још: Кубанска револуција у новом руху

Сада су се, наводи француска агенција, времена променила, а председник Боливије Ево Моралес изражава велико дивљење према револуционарном лидеру.

Меморијалној церемонији у Боливији присуствоваће и четворо Чеове деце.

„Да није умро у Боливији 1967, Латинска Америка би сада била слободна, суверена, независна и социјалистицка, а то је оно што је он желео“, рекао је за АФП Чеов брат Хуан Мартин Гевара, који живи у Аргентини.

Хуан је уверен да би Че тријумфовао да је остао жив.

„Његов мото је био – све или ништа“, додао је Хуан Гевара.

Мит о Чеу као персонификицаји побуне рођен је дана када је убијен у 39. години.

Фидел Кастро га је, у говору којем је током тродневне жалости присуствовало око милион људи, називао „уметником револуционарног ратовања“.

Временом – преко мајци, постера и беретки са његовим ликом, Че је постао симбол капиталистичког потрошачког друштва – против чега се борио.

„Митови постоје јер су их друштва створила. Рекао бих да су два најпознатија лика на свету Христ и Че. Пријатељ ми је рекао да претерјуем и да је Христ познатији. Наравно, он је умро пре 2.000 година, а Че пре 50. Нећемо бити ту да бисмо то видели, али Че ће и за 300 година бити Че. Надам се да ће се појавити још неко као што је био Че“, прича Хуан Гевара (74).

Че Гевара је 1952. и 1953. путовао широм Латинске Америке и био је шокиран економским разликама региона. Тај пут који је трајао девет месеци овековечио је књигом „Дневник мотоциклисте“ на основу које је 2004. године снимљен и истоимени филм.

Упркос сталним путовањима, успео је да 1953. године заврши медицину.

После студија медицине и честих путовања на којима је стекао своја уверења, Гевара, рођен у Розарију у Аргентини, упознао је у Мексику 1955. године Раула и Фидела Кастра и придружио се герилској борби кубанских револуционара, која их је довела на власт у Хавани 1959. године.

Тај догађај му је драматично променио живот.

Од својих кубанских другова задржаће надимак „Че“, типичан аргентински узвик којим се привлачи пажња саговорника, поздравља се или изражава изненађење.

Боливијска војска је у пратњи двојице кубанско-америчких агената ЦИА, ухватила 8. октобра 1967. Чеа са мањом групом изгладнелих герилаца.

Рањеног у борбама, Гевару су одвели у напуштену школу у месту Ла Игера где је провео последњу ноћ. Сутрадан је погубљен.

Револуција коју је покренуо у Боливији умрла је заједно са њим.

Новости

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.