ЛАЗАНСКИ: Да ли је Горбачов сада свестан

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик

Са Капитол хила у Вашингтону стижу захтеви да се САД повуку из споразума о елиминацији ракета кратког и средњег домета из Европе. Тај споразум је потписан између САД и Совјетскг Савеза далеке 1987. године, када је Михаил Горбачов наилазио на салве похвала на Западу.

Са својом „перестројком“ у спољној и унутрашњој политици СССР-а, као и са „передишком“ у оружаним снагама, а то је тада била такозвана војна доктрина „разумне довољности“, не само да је изгубио совјетску империју, цех сада Русија плаћа на многим местима, већ је потписивао све могуће војне споразуме без сагледавања шта би они једног дана могли значити за Москву.

Конкретно, споразум из 1987. године, такозвана „дупла нула“, о уклањању свих ракета кратког и средњег домета са тла Европе, данас после распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора, уједињења Немачке и ширења НАТО-а на исток, на Балтик и на Црно море, данас је војно изразито штетан за Русију. Јер политичко-војна географија Европе се променила, америчке ракете средњег домета сада су за Русију заправо стратешке интерконтиненталне ракете. Плус што споразум о елиминацији пројектила кратког домета, од 500 км до 1.000 км, и средњег домета, од 1.000 км до 5.500 км није те 1987. године, када је и потписан између СССР-а и САД, обухватио пројектиле са нуклеарним бојевим главама Велике Британије и Француске, што су совјетски генерали испрва тражили, али је Горбачов на крају великодушно попустио.

Други врло значајан пропуст Горбачова јесте што тај уговор о кратком и средњем домету ракета у Европи није „везао“ за заустављање или совјетско-америчку трговину око америчког СДИ програма управо у Европи, програма који је данас оличен у контексту система америчке антиракетне одбране са базама у Румунији и Пољској. Тај систем СДИ у Пољској и у Румунији је направљен тако да се за 15 минута из њега могу лансирати крстарећи пројектили средњег домета, чиме они за руску одбрану постају стратешке офанзивне ракете које тако скраћују свој лет до стратешких циљева на територији Русије.

По споразуму из 1987. Совјети су из Европе уклонили и уништили 270 ракета СС-20, сваку са по три бојеве главе, домета 5.000 км и 112 ракета СС-4 домета до 2.000 км, као и 265 ракета „фрог“ и СС-21, 265 пројектила „скад“ и СС-23, и 65 ракета СС-12, све кратког домета.

Американци су по споразуму из 1987. уклонили из Европе 108 ракета „першинг 2“ домета 1800 км, 464 крстарећих „томахавка“ домета 2.500 км, што је све средњи домет, али и 72 ракете „першинг 1“ и 163 пројектила „ленс“ домета од 110 км, односно кратки домет. Горбачов је пристао и да се у оквиру споразума не броје ракете, већ бојеве главе, што су Американци отпочетка тражили, а совјетски генерали одбијали.

Данас, када су амерички копнени и поморски „томахавци“ на руским границама, док Москва нема своје копнене ракете на границама САД, и када Вашингтон најављује излазак и из таквог споразума, постаје јасна сва величина „наивности“ Михаила Горбачова. „Наивност“, коју сада мора да исправља Владимир Путин.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.