КРЕМЉ ЋЕ ОПЕТ МИРИСАТИ НА ТАМЈАН: Путин гради два манастира која су срушили бољшевици!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Ројтерс

Фото: Ројтерс

У срцу Москве, у древном Кремљу, ускоро ће се још више осећати мирис тамјана. Додуше, пре тога мораће прво да се слегне прашина од планираног рушења административних зграда да би се уместо њих подигли манастири који су се тамо некада налазили. Одлуком председника Владимира Путина на месту садашњег 14. корпуса у Кремљу, изградиће се два манастира, Чудов и Вознесенски, који су порушили бољшевици око 1930. како би тамо за своје потребе направили административне зграде које се и данас користе.

Једна од препрека Путиновој жељи могао би да буде став стручњака из Унеска. Наиме, добро упућени тврде да се под Ивановском плошћади (тргу) у Кремљу налазе подземни делови Чудовог манастира. Доктор историје и професор на Ломоносову, Сергеј Девјатов, објашњава да се Чудов манастир сматрао једним од најцењенијих манастира у Русији. Он тврди да су се под 14. корпусом сачувале подземне просторије старих манастира и цркава, затим темељи дома митрополита, као и братске ћелије. Девјатов очекује да буду пронађени остаци православних руских хијерарија који су сахрањивани у Кремљу.

– Под Ивановским тргом мора бити доста археолошког материјала из 14. века, па и старијег – верује Девјатов.

Чудов мушки манастир се налазио на источном делу Кремља и срушен је 1930. Тај манастир је био саграђен 1365. године. У њему је 1612. глађу уморен патријарх Гермоген. За време Јекатерине Друге у тај манастир су довезли црквену архиву из Крутицког подворја. Током 1812. године у Чудовом манастиру налазио се Наполеонов штаб и неки његови гардијски пукови. Баш у Чудовом манастиру су биле гробнице многих историјских личности, митрополита, кнежева али и бојара тј. вишег слоја феудалног друштва.

Вознесенски женски манастир налазио се у близини Спаске башње (куле) на северном делу Кремља. Према предању њега је основала жена Дмитрија Донског 1386. године. По другим изворима основан је нешто касније 1407. године. Манастир је био сећање на великог кнеза Дмитрија и Куликовску битку. За Вознесенски манастир између осталог, везан је обичај да царске невесте тамо живе до свадбе. За време рата Французи су 1812. оскрнавили манастир. Две године по протеривању Француза Вознесенски манастир је освештен и опет су тамо била богослужења.

После Октобарске револуције Вознесенски манастир је био затворен. Многе вредне књиге и ствари су заувек нестале или су уништене. И онда је 1929. срушен до земље. Порушене су и околне цркве.

Прича о обнављању цркава у Кремљу намеће питање како су се доносиле одлуке да се руше православне светиње или да се цркве, џамије и синагоге користе за друге намене. Да све буде „по закону“ тадашње руководство на челу са Стаљином имало је посебну комисију при Централном извршном комитету Русије и СССР која је доносила одлуке шта треба срушити а коју цркву, џамију или синагогу претворити у складиште, радне просторије или чак атеистички центар.

На челу тог Централног извршног комитета је био чувени совјетски политичар, остарели Михаил Калињин коме је одмах после револуције Троцки дао надимак „руска старост“. Узгред, Калињин је био једно време и председник Президијума Врховног совјета СССР. У рушењу и промени намене верским објектима Калињину је био десна рука Стаљинов друг из младости Авел Енукидзе. Ипак, кад је требало срушити неку цркву одлуку је доносио Стаљин.

Комисија на челу са Михаилом Калињином одлучила је 13. јула 1931. да се сруши највећа руска православна црква у Москви Храм Христа спаситеља и да се на том месту изгради Дворац советов, тј совјетске владе. Иако је започета градња те зграде 1937. врло брзо је заустављена јер је кроз пар година почео Други светски рат. Грађевинарима су сметале и подземне воде па је после рата тамо направљен велики отворени базен. Тек деведесетих година минулог века опет су почели разговори о градњи тј. обнови Храма Христа спаситеља. Тадашњи председник Русије Борис Јељцин није био религиозан човек и зато га та обнова није интересовала. Главни генератор идеја како да се обезбеде паре и изгради храм био је градоначелник Москве Јуриј Лушков. Уз његову помоћ црква је почела да гради 1994. тај храм, и за пет година је он постао једно од најпривлачнијих места не само за руске вернике него и туриста из света.

Ни Никита Хрушчов који је после смрти Стаљина размонтирао његову страховладу није имао милости док је одлучивао о томе шта треба рушити у Москви тридесетих година прошлог века. Хрушчову и тадашњим руководиоцима се није свиђала Тријумфална капија на Тверској улици код Белоруске железничке станице. Она је саграђена 1826. у част победа императора Александра Првог. Хрушчов је сматрао да Тријумфална капија смета промету па је тражио да се сруши, што је и учињено 1936. године.

Али и после Стаљинове смрти Хрушчов је „чистио“ Москву па је од библиотеке „Лењина“ пробио пут, бивши Калињински проспект, до хотела „Украјина“. Њему се нису свиђале уличице на старом Арбату па је на новој улици изградио „ланац“ небодера, пишу Вечерње новости.

Садашње руско руководство полази од тога да треба да се обнављају вредне зграде срушене у епохи владавине комуниста. Стални представник Русије у Унеску Елеонора Митрофанова каже да је пред експертима велики посао око обнављања старина у Кремљу.

– У свету постоје примери како су обнављане историјске зграде, које се сматрају светском баштином. Кремљ је 1990. године ушао у списак објеката Светског наслеђа о којима се брине Унеско – објашњава Митрофанова. – То подразумева високостручну и аутентичну реконструкцију. Процедура је врло проста. Кад се од Унеска тражи дозвола за обнову, онда се направи међународна експертиза. Ангажују се најпознатији стручњаци за заштиту музеја и цркава и историјских места.

Очекује се да ће се о обнови цркава у Кремљу говорити у јуну или јулу 2015. у Бону где ће се састати представници Унеска. Митрофанова истиче да од квалитета документације и предлога из Русије зависи и одлука Унеска.

Очекује се позитиван одговор јер су цркве ипак важније од чиновничких зграда. До 2007. кад је био ремонт 14. корпуса тамо је била смештена председничка администрација. Године су пролазиле, па је 2014. опет требало да буде ремонт јер су неки делови зграде попуцали. Интересантно је да је било планирано да једна компанија чији су власници Срби, направи ремонт 14. корпуса у року од две и по године. Чак је био потписан уговор, али је нагло све заустављено кад је Путин јавно казао да би било мудрије да се обнове манастири и цркве у Кремљу. Ако се то учини, а Путин зна да држи дато обећање, онда ће Кремљ добити не само нови изглед већ ће се у њему вратити стара духовност. Додуше и за зграду коју зову 14. корпус у Кремљу неки кажу да је део историје, јер је направљена 1932. године у стилу конструктивизма, наводе Вечерње новости.

ИВЕРСКА ВРАТА

Како Стаљин, тадашњи владар Кремља, није прихватао ничије мишљење и савете доказ је како су срушена чувена Иверска врата 1931. године. Она се налазе са западне стране на улазу на Црвени трг. Бркајлији у Кремљу су покушали да објасне да су Иверска врата врло вредан споменик архитектуре 16. века. Осим тога она су део кремаљског ансамбла и Храма Василија Блаженог. Стаљин је одлучио да се Иверска врата ипак сруше. Тадашњи Политбиро партије је наредио да се та лепа грађевина сруши како би за државне празнике народ могао да иде на манифестације и носи слике и пароле које величају социјализам и Стаљина. Туда су већ седмог новембра 1931. тенкови прошли на паради на Црвеном тргу.

Требало је много деценија да средином деведесетих година прошлог века градоначелник Москве Јуриј Лушков поново подигне и обнови чувена Иверска врата, која сада красе тај део центра Москве.

КУТИЈА НА СРЕДИНИ КРЕМЉА

Већ годинама један број верника и интелектуалаца предлаже да се демонтира и пресели из Кремља велика Конгресна дворана, која је такође направљена на месту где су биле некада цркве. Паралелно је у близини Кремља била изграђена највећа „гостионица“ у Европи, хотел „Русија“. У време владавине Јурија Лушкова хотел „Русија“ је срушен али на његовом месту није ништа направљено јер је финансијер побегао у Велику Британију. Што се тиче Конгресне дворане коју њени противници зову „бела кутија на средини Кремља“, она ће још доста дуго примати чувене певаче и друге уметнике јер руским властима сада није до тако скупе инвестиције.

ЦРКВА НА ПОКРОВКИ

Запамћено је како је рушена црква на Покровки у Москви 1936. године. Узалуд је писао писма чувени академик Алексеј Шусев, објашњавајући да је та црква као грађевина врло вредна и да је треба сачувати. Као аргумент је наводио да је чак ни Наполеон није хтео рушити.

Вечерње новости, Бранко Влаховић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.