КРАЈ ИЛУЗИЈЕ: ЕУ немоћна да угаси пожар у својој кући — а како ће на Балкану

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/

Сигурност која ЕУ пропагира земљама које претендују да постану њене чланице, а међу њима је и Србија, далеко је од онога што ЕУ може у пракси и за то постоје бројни примери.
Скоро па 20 година у Србији се у једном делу наше јавности као мантра понавља да пут у ЕУ нема алтернативу. У тој милион пута поновљеној поруци каже се да ће улазак Србије решити питање сукоба Албанаца и Срба, избрисати „границу“ између Косова и тако анулирати на неки начин „отимања“ Косова. И не само то. Под скутима ЕУ Србија је сигурна од могућих нових сукоба на Балкану, даљих кидања њене територије, а убеђивали су нас да се ни Југославија не би распала да смо одмах ушли у „европску породицу“. Све то су била само нека од обећања којима нам је ЕУ махала пред носем, већ годинама.

Резултати референдума о независности у шпанској покрајини Каталонији, јасно су показали да ЕУ не може да утиче на тешке спорове и националне одлуке унутар држава-чланица. Дакле, не може да спречи да дође до промена граница ни унутар ЕУ, исто као што није могла да спречи ни излазак Велике Британије из њеног чланства. Сукоб пре свега са Мађарском због мигрантске кризе, али и сукоби са другим чланицама на светло дана су изнели да у ЕУ заједничка, усклађена, спољна политика, донета на нивоу Брисела, ипак није „свето писмо“ за све њене чланице.

И у спору између Словеније и Хрватске, најмлађе чланице ЕУ, у вези са границама у Пиранском заливу, Брисел је остао нем, иако је Љубљана очекивала да се ЕУ умеша и фактички „нареди“ Загребу да поштује одлуку Арбитражног суда, донету у корист Словеније.

Дакле, да ли нам ЕУ све време нуди само илузију о рају који нас чека?

Дејан Мировић, професор међународног права са Универзитета у Косовској Митровици, објашњава да је велики раскорак између јаке пропаганде из ЕУ, која је у Србији врло агресивна, и стања у пракси.

„То се у простом жаргону каже да није реч о пропаганди него о лажима. ЕУ то ради да би убедила елите и становништво у државама попут Србије да треба да распродају своје ресурсе, ’упрљају‘ свој суверенитет, као што је код нас Косово и Метохија, које узгред буди речено обухвата већу територију у Србији од територије коју Каталонија обухвата у Шпанији. Европска унија и европске интеграције, и демократија два су одвојена појма, а они нас убеђују да је демократија синоним за ЕУ што није тачно“, уверава нас Мировић.

Наш саговорник напомиње да све то, ипак, није ништа ново и да је то слична пропаганда које су имале све велике империје у прошлости. Оно што га, међутим, растужује је чињеница да је наша елита убеђена да је у ЕУ све црно-бело, што је према њему вређање здравог разума.

Спољно политички аналитичар Драган Ђукановић из Центра за спољну политику са друге стране сматра да ствари не можемо тако да поједноставимо, због свега што се дешава унутар ЕУ. Такође наглашава да ЕК није признала резултате каталонског референдума, што је значајно.

„Европска унија ради на вишестраној нормализацији односа на Западном Балкану и то су нека општа начела на којима она почива. Што се тиче сепаратизма тога има и у Европи не само на Западном Балкану, али то су ствари у које ЕУ нема конкретне ингеренције да се меша“, наводи Ђукановић.

Бојан Милисављевић, професор међународног права на Факултету политичких наука, напомиње да се ствари мењају, али додаје да је јасно да се процес проширења ставља у други план кад год ЕУ има унутрашње проблеме.

„У нашем контексту ово значи да се ми удаљавамо од пријема, јер ЕУ гледа прво да реши проблем у свом дворишту, па тек онда да размишља о проширењу. То нама не иде на руку, ако говоримо о уласку у ЕУ данас“, коментарише Милисављевић.

Он каже да ако говоримо о некој Унији у будућности, нама је остављена могућност да се грађани о томе изјасне на референдуму, као што је то урадила Норвешка, која је два пута одлучила да не улази у ЕУ. Милисављевић такође подсећа да је код нас одлука највиших државних органа још на снази, а то је да се иде ка ЕУ, тако да докле год је тако, то је наш пут. Наш саговорник такође напомиње да ћемо ако дође до промене онда говорити о нечему другом.

Професор Мировић, међутим, са друге стране подсећа да је већина грађана против уласка у ЕУ и зато не верује да ће ЕУ уопште дозволити Србији да има референдум на којем ће се грађани изјаснити да ли су за улазак или против уласка у ЕУ.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.