КОСАЧОВ: Србија не сме да допусти слепо праћење европског пута науштрб њених интереса

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Ми смо категорично против проширења НАТО-а, то се односи и на Србију и било коју другу земљу која треба да приступи Алијанси, каже у интервјуу за Спутњик Константин Косачов, председник Спољнополитичког одбора Савета Федерације Русије.

Русија је направила избор, а то је недељив систем безбедности. Наравно, рачунамо да ће Србија бити уз нас за јединствену, недељиву Европу, напомиње он.

— Србија и Русија имају традиционално добре односе. Русија Србији помаже у одбрани националних интереса, а Србија је, поред Белорусије, једина у Европи која није увела санкције Русији. Међутим, противници тих добрих односа у Србији тврде да Русија покушава да осујети европски пут Србије. Какав је став Москве према евроинтеграцијама Србије?

– Русију и Србију повезују историјски, али и данашњи односи. Високо ценимо чињеницу да Србија, иако је под притиском Запада, не мења ту своју позицију. Јако је велика разлика између евроинтеграција и чињенице да НАТО покушава да увуче Србију у своје редове. Ми немамо никакав проблем са евроинтеграцијама Србије. Друга ствар је, како кажу, то што се ђаво увек скрива у детаљима! Питање је под којим ће условима Србија приступити Европској унији. Видимо да је проблем у томе што је једно од прва два поглавља која су отворена Поглавље 35, где се скрива питање Косова. Ми не можемо да одлучујемо да ли су ти услови за Србију прихватљиви или не. То треба ви да решите.

Друга скривена ствар може бити то да ли се у евроинтеграцијама Србије скривају проблеми у односима Русије и Србије. Ми имамо искуство из првог таласа евроинтеграција источних земаља, Чешке, Пољске и Мађарске, које су се консултовале са Русијом да ли ће то донети неку штету. У следећем таласу смо видели проблем, Украјина нам је рекла да се то нас не тиче. Наравно да с тим не можемо да се сложимо. Сада не знамо како ће то изгледати у вашем случају. Сматрамо да Србија не сме да допусти да слепо праћење европског пута буде науштрб њених националних интереса. Али овде све зависи од саме Србије.

— Србија је прокламовала војну неутралност у оквиру које тежи добрим односима и са НАТО-ом и са Русијом. Како у Русији гледају на војну сарадњу Србије и НАТО-а?

– Ми смо категорично против проширења НАТО-а, то се односи и на Србију и на било коју другу земљу која треба да приступи Алијанси. Проширење НАТО-а је ствар која ојачава раздвајање Европе. У том случају се наставља преношење зида даље на исток, а не уништавање тог истог зида. То је лоше за опште интересе, као што је борба против тероризма. Србија заправо не треба да бира између НАТО-а и нечег другог, она би у том случају бирала између НАТО-а и колективног система безбедности. Ми смо направили избор, а то је недељиви систем безбедности. Наравно, рачунамо да ће Србија бити уз нас за јединствену, недељиву Европу. Подвући ћу, не са Русијом, већ са свим земљама које сматрају да не треба делити Европу на блокове. То је српски национални интерес, а она је европска земља.

— Како видите покушаје да се техничко питање статуса службеника Руско-српског хуманитарног центра у Нишу прикаже као малтене стварање руског шпијунског центра? Зашто је важно да буде потписан споразум о статусу тог центра?

– Тај Центар обавља апсолутно транспарентне ствари, хуманитарне, као што је деминирање терена. Центар данас нема одређен статус и његови радници су у правном вакууму. Ми не схватамо које конкретне ствари НАТО обавља у Србији, али споразум с њима је свакако ратификован. Не могу да искључим да су управо те ствари које треба да обавља НАТО неке обавештајне ствари. Не схватам шта би НАТО овде радио, они се не баве деминирањем. Одређивање статуса Центра је јако битно зато што он, између осталог, помаже људима у Србији.

Србији предстоје ванредни парламентарни избори. Можете ли нам рећи да ли пратите нашу предизборну кампању и како је видите?

– Колико видим, све протиче у нормалним условима, у складу са законом. Наравно, има пуно емоција, доста скандала, али то је апсолутно нормално, дешава се у свакој земљи, нажалост. Сигуран сам да ће ванредни избори у Србији бити одржани како треба, да резултати неће потпадати под сумњу. Русија се ни на који начин не меша у кампању, али руске партије, што је нормално, имају сарадњу са српским, и у том духу исказују неке симпатије према својим партнерима. Могу да говорим само у име партије којој припадам, а то је Јединствена Русија. Ми смо, не у контексту ових избора већ раније, потписали споразум са Српском напредном странком и Српском народном партијом. Било нам је драго да видимо да те две партије сарађују, да су формирале предизборну коалицију. Ми, понављам, као партија, подржавамо те две странке.

— Ових дана Хашки трибунал је узбуркао духове у региону двема пресудама — Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу. Како оцењујете те две пресуде и улогу Трибунала? Које поуке је Русија извукла из рада тог суда?

– Већину резултата рада Трибунала сматрамо негативним. Видимо да је једнострано осуђивао, 80 одсто осуђених су Срби. Судска одлука у Караџићевом случају је неоправдано сурова, сматрамо да је у том конфликту било више страна које би требало да буду осуђене. Ослобађајућа пресуда Шешељу је, по мом мишљењу, била неочекивана за све нас. Тешко ми је да логички оценим рад судија, али у случају Шешеља могуће је да је то у духу предизборних дешавања, Косова или увлачења Србије у НАТО.

— Сведоци смо антируске хистерије на Западу и покушаја дискредитовања руског руководства разним аферама, укључујући и „Панамске папире“. Остају на снази и антируске санкције. Како то објашњавате, имајући у виду да се ставови Русије са кључним западним земљама попут САД приближавају у многим питањима, као што су Сирија и борба против тероризма?

– Ствар је у томе што је Запад последњих година претрпео пораз у својим спољнополитичким дејствима. Присетимо се само догађаја из протеклих десет година, провокације на Кавказу и у Грузији, не може да се каже да је Запад ту победио. Ирак 2003. године, то је отворени пораз Запада, затим имао дешавања у Либану, која су такође грешка Запада, и Сирију, која је пре почетка руске операције била очигледни пораз Запада. Имамо само две њихове победе, и то уз помоћ Русије — нуклеарни програм Ирана и Сирија.

Западу је сад неопходно, укључујући и Обаму који је у предизборној кампањи, да каже да су све ствари биле грешка, да представи успех са Ираном и Сиријом као случајност, да привати да је Русија помогла у ова два случаја и да настави да ради као да се ништа није десило. То је питање предизборне кампање у којој можете или да победите или да изгубите. Питање је међународне репутације Запада, која је деведесетих и двехиљадитих била једина инстанца која одлучује. Концепцију униполарног света Запад покушава да наметне већ 25 година. Одрицање од те концепције се није десило, наставља се. У томе није ништа чудно, Русија, по њиховом мишљењу, једина стоји на путу том свету и они ће и даље покушавати да дискредитују Русију.

— Да ли се види крај сиријској кризи, како ће се она уопште завршити, да ли можда тамо видите мировне снаге ОДКБ-а?

– Засад не видим никакву потребу за тим, ситуација се мења, али не искључујем такву могућност, наравно, само ако тако нешто затраже званичне власти Сирије. Њихова војска сада је повратила снагу, видимо да они сами могу да реше своје проблеме.

vostok.rs

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.