КОНТРАНАПАД ТРАМПА: Хилари сарађивала са Русима, а тек њен муж…

ИСКРА на Фејсбуку

Владимир Путин и Хилари Клинтон 2012 године – архивска фотографија (Фото: Спутњик/AP Photo/ Mikhail Metzel,Pool)

Бивша америчка државна секретарка и бивша кандидаткиња за председника САД Хилари Клинтон нашла се у средишту сопственог „руског скандала“, повезаног с корпорацијом „Росатом“. Овај скандал је, судећи по свему, далеко озбиљнији од „руског случаја“ Доналда Трампа, преноси телевизијски канал „Фокс њуз“.

Као одговор на истрагу о заједничкој антиамеричкој делатности „руских хакера“ и Доналда Трампа, као и на медијску кампању против изабраног америчког председника, Трампове присталице у ФБИ организовале су симетрични медијски напад на Клинтонову.

Хилари Клинтон оптужена је за то да је њена добротворна фондација служила као проводник за „прљави руски новац“ и да је посредно доприносила подмићивању и уцењивању ради остваривања руских економских интереса у америчком нуклеарном сектору.

Пажњу привлачи чињеница да се оптужбе шире преко познатих америчких медија какви су „Хил“ и „Њузвик“. Они се позивају на истрагу ФБИ коју је Обамина администрација, наводно, гурнула под тепих.

Сарадник вашингтонског листа „Хил“ Џон Саломон, који је објавио серију текстова о овом случају, навео је у разговору за „Фокс њуз“ да је Москва, наводно, покушавала да утиче на Клинтонову и њеног мужа још у време док је политичарка обављала функцију државног секретара.

„Фокс њуз“ наводи да је прави пример „руског скандала“ уговор о куповини компаније „Уранијум 1“, који је 2010. године одобрила Обамина администрација из разлога које досад нико није успео да објасни. На основу овог уговора, контролу над око 20 одсто америчких залиха уранијума добила је, како наводе амерички медији, руска компанија.

„Потребно је да неко разјасни ситуацију с уранијумом и како га је Русија добила. То је, очигледно, веома озбиљна ситуација“, рекао је овим поводом актуелни председник САД Доналд Трамп.

Према речима Џона Соломона, у тренутку када је Обамина администрација доносила коначну одлуку о овом послу, Бил Клинтон је тражио од власти дозволу да се састане с руским чиновником одговорним за нуклеарну сферу, из компаније „Росатом“.

„За то је одабрао веома интересантан тренутак, с обзиром на то да се Хилари недуго пре тога вратила из посете Москви, где је покренула много пословних процеса између САД и Русије. Бил Клинтон је долетео пратећи њене свеже трагове и добио тамо, на лицу места, 500.000 долара. И поред тога, покушао је да добије дозволу да се састане с људима који су имали лични интерес у ономе што је радила његова жена. Кажу да је на крају одлучено да састанак не буде одржан“, прича Џон Соломон.

Он додаје да је Клинтон тражио дозволу за састанак од Стејт департмента, али да није познато ко га је примио и да ли је било још неких захтева.

„Могуће је да су руски чиновници желели да развију резултате постигнуте захваљујући посети Хилари Клинтон и да виде шта о томе зна њен муж, с обзиром на то да је бивши председник и да може да помогне. А могуће је и да је сам Клинтон желео нешто да оствари у Русији за породицу“, наводи Џон Соломон.

Боље Русија, него Иран или Северна Кореја

Обамина администрација објашњавала је да препуштање залиха уранијума Русима не представља никакав проблем за националну безбедност САД.

„Разумете ли? То су говорили 2015. године. Аргумент је био:,Ако не купимо уранијум од Руса, они ће га продати на црном тржишту и дати Ирану или Северној Кореји, а то нам није потребно‘“, навео је Соломон.

„Хил“ је пренео да је Правни комитет Сената САД већ покренуо истрагу поводом ових оптужби. Председник тог комитета је републиканац Чак Гресли, који ће јавно захтевати од врховног америчког тужиоца Џефа Сешонса да и сам покрене истрагу.

То може да доведе до парадоксалне ситуације — да се под истрагом у Сенату САД одједном нађу оба кандидата за председника САД. Велики део америчке јавности могао би да поверује у то да је цела америчка политичка класа потпуно корумпирана и да ради за руског председника.

Бонус за актуелног председника САД је то што овај корупциони скандал посредно погађа специјалног тужиоца Милера који води истрагу о Трамповим наводним везама с Москвом. Према верзији Трампових присталица, управо је Милер током рада у ФБИ гурнуо под тепих истрагу у вези с „руском корупцијом у америчком атомском сектору“.

Главни проблем за Клинтонову у овој причи јесте, према оцени аутора РИА Новости Ивана Данилова, то што она не може да негира да је њена породична фондација добила новац који је заиста могао да утиче на неке њене одлуке.

Пре него што је Стејт департмент САД званично пристао на уговор о куповини канадске компаније „Уранијум 1“, захваљујући којем је „Росатом“ добио контролу над 20 одсто америчког уранијума, фондација „Клинтон“ је добила 2,35 милиона долара, али не од „Росатома“, него од канадских власника компаније „Уранијум 1“.

Пропаганда доведена до апсурда

Ако се циљано тражи предумишљај у овим активностима, једино логично објашњење би био покушај канадске стране да плати својеврсни „порез на сарадњу с Русима“ и да осигура да америчке дипломате не стопирају уговор из политичких разлога, наводи аутор РИА Новости.

Колико год то чудно било, овај скандал је веома повољан за Русију. Било која пропагандна тема доведена до апсурда губи снагу и постепено јењава прича о њој.

Оптужба за сарадњу с Кремљом је одлична пропаганда само док је „агената Кремља“ мало и док сама помисао на могућу сарадњу неког конкретног америчког политичара с Путином изазива код публике страх и шок.

Када нова рунда узајамних оптужби ове врсте почне да изазива досаду или смех, вашингтонски пи-арови ће бити принуђени да смисле нешто ново и да преусмере пажњу публике на друге проблеме, којих у САД има у изобиљу — од расних сукоба, преко економских проблема, до севернокорејског и иранског нуклеарног проблема, напомиње аутор РИА Новости.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.