КАКО БИ ТЕК НА РУСИЈУ: Мраз, бура и хладна вода… Кад НАТО војник схвати да ће стварно морати да ратује

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AP Photo / Visar Kryeziu

Највећу вежбу НАТО-а од времена Хладног рата „Спој трозупца“ у Норвешкој, у којој је било ангажовано 50.000 војника, 10.000 тенкова, стотине бродова и авиона, обележио је низ инцидената.

Прво су смрзнути холандски војници били приморани да купују топлу одећу, јер је њихова команда лоше проценила временске услове. Четворица шведских војника повређена су у судару тенка са војним возилом у којем су се налазили. Затим је, такође због лоше процене времена, односно због јаке буре у северном Атлантику, група америчких бродова на челу са носачем авиона „Хари Труман“ била принуђена да напусти подручје маневра.

Да је боље да се све ово догодило на вежби и после ње, него у реалној ситуацији, сматра пуковник авијације у пензији Драган Крсмановић. Маневри служе да се на њима нешто увежба, вероватно НАТО и покушава да своју војску боље устроји. Суштина је у томе што је њих успавао период апсолутне надмоћи, каже Крсмановић за Спутњик.

„Веровали су да се свугде могу понашати као овде на Балкану, једноставно дођу и разбуцају све. Сада када поново морају да буду озбиљна војска, покушавају кроз маневре да виде о чему се ради. Показало се да је велики број тих армија, не говорим о војсци САД, већ о њеним савезницама, заправо змај од папира. То су војске које имају само добар глас из старих времена, евентуално имају неко мало језгро супер професионалаца, а остатак војске је једноставно потпуно неприпремљен за било какав озбиљан ангажман“, каже Крсмановић.

Он додаје да од инцидената који су се десили током вежбе у Норвешкој не треба правити драму. Подсећа да се такве ствари дешавају свима и указује на чињеницу да се и у Русији догодило да падне авион током вежбе. Оне и служе да би се такве ствари боље припремиле, али какви год да су професионалци у војсци, они не могу да замене армију која је заснована на принципу добровољности и обавезности, војску која се бави одбраном своје земље, истиче Крсмановић.

„НАТО војска је сада као нека цивилна компанија у којој се живи и ради, као рецимо у просвети. Они се нису спремали за оружани сукоб. Велике и снажне државе, као што су Француска и Велика Британија, које имају огромне буџете, заправо су потрошиле паре на потпуно погрешне ствари. Купују оно што им не треба, плаћају више него што је потребно, понашају се као мезимче државе. Заборавили су своју основну улогу, да треба да брину о припремама за рат“, каже овај пуковник.

Крсмановић додаје да постоји један број професионалаца који се морају ангажовати за дужности за које је обука изузетно скупа и сложена, а то је углавном послуга на софистицираним системима, као што је онај за лансирање ракете. Међутим, ако заиста дође до рата, сваки војник је подједнако важан и мора бити увежбан, каже он.

„Учествовање у одбрани земље није посао, није бизнис који ће неко други да ради. Догађаји у последњим деценијама на нашим просторима управо су показали заблуду о таквој војсци. НАТО је изгледа схватио да је прошло време када су сви били престрављени њима и да ће једног дана можда морати стварно да ратују с неким ко зна да ратује“, закључује пуковник Крсмановић у разговору за Спутњик.

Последња велика НАТО вежба остаће запамћена по још једном, највећем инциденту који се догодио непосредно по њеном завршетку. Фрегата Ратне морнарице Норвешке „Хелга Ингстад“ сударила се са нафтним танкером у подручју норвешке луке Берген. Након судара командир је усмерио фрегату ка обали, покушавши да је насуче и тако спаси, али у томе није успео.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.