КАДА ИСТИНА БОДЕ ОЧИ: Европски парламент против руских медија

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Европски парламент је гласао против медијског утицаја Русије на Западу, одобривши антируску резолуцију. Њена суштина се састоји у тврдњи да руски медији у земљама Европске уније спроводе „непријатељску пропаганду“ која се у усвојеном документу изједначава са пропагандом „Исламске државе“, да руске власти, наводно, фалсификују историју, финансирају опозиционе партије у европским земљама и својом стратегијом покушавају да унесу раздор у Европску унију. Уз све то, Москва, тобоже, шаље своје представнике на заједничке акције са европским колегама само у циљу пропаганде, а не ради правог дијалога.

Међу „инструменте руске агресије“ као „најопаснији“ су убројани ТВ канал Russia Today и агенција Sputnik, а такође фонд „Руски свет“ (рус. „Русский мир“), федерална агенција „Россотрудничество“ и Руска православна црква.

Резолуцију је подржала већина присутних посланика (304 је било „за“, а 179 „против“), с тим што се уздржало 208 чланова и 60 није било присутно. Све у свему, за резолуцију је гласало мање од половине свих посланика Европског парламента (304 од укупно 751), али према правилнику се то третира као да је одлуку изгласала „већина“.

Најгори начин

Као контрамере европски парламентарци предлажу да се, пре свега, продуби сарадња између ЕУ и НАТО-а. Друго, да се подигне ниво „медијске писмености“ Европљана, тј. да им се више прича „о злочинима комунизма“. И треће, да се појача медијско присуство у оним регионима где живе народи који су по њиховом мишљењу највише изложени пропаганди. Међу такве су убројани народи који говоре „руски, арапски, персијски , турски, урду, и друге језике“. Није објашњено зашто су наведени баш ти народи.

Аутор и иницијатор резолуције био је пољски посланик и потпредседник Алијансе европских конзервативаца и реформиста [трећа по величини фракција Европског парламента] Ана Фотига. Против резолуције су гласали већином представници левичарских и десничарских партија које се залажу за сарадњу са Русијом.

„Дошли смо до таквог степена апсурда, да на исти списак опасности, једну поред друге, стављамо ’Исламску државу’ и Русију. Почели смо да губимо здрав разум и везу са реалношћу“, рекао је представник Националног фронта Француске, посланик Жан Лук Шафхаузер, који се одавно залаже за укидање антируских санкција.

Исто су тако категорични били и представници власти Руске Федерације. Министарство спољних послова РФ окарактерисало је резолуцију као „погани папирић“ и „доказ медијског злочина“ Европске уније. „То је злочин, када се пажња међународне заједнице одвраћа од стварне опасности у виду тероризма и фундаментализма, од свега што представља плодно тло за бујање национализма и ксенофобије, и усмерава на сасвим другу страну“, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова.

Она је скренула пажњу да се истина рађа само у сукобу различитих ставова, а западни политичари оваквом одлуком одузимају могућност људима да на основу различитих ставова доносе сопствене закључке. Према њеним речима, никакве дискриминације западних новинара у Русији није било нити ће бити, али ће Русија одговорити реципрочно на притиске који се буду вршили на руске новинаре. Државна дума није искључила могућност узвратних мера, а председник Владимир Путин је изразио наду да неће бити никаквих стварних ограничења рада руских медија. „Нас су сви покушавали и покушавају да уче шта је то демократија и ми смо увек од тих људи слушали да је најгори начин… нешто забрањивати“, рекао је он том приликом.

Исти ефекат као противљење Брегзиту и Трампу

Резолуција Европског парламента не може, додуше, ништа да забрани, али може да послужи као препорука.

„Ми знамо да је и без резолуције Европског парламента у појединим земљама било покушаја да се ограничи рад руских медија“ истакао је у разговору за „Руску реч“ члан експертског савета Института за социјално-економска и политичка истраживања Алексеј Зудин. Реч је о недавном инциденту са новинарком RT на брифингу у Стејт департменту, или о блокирању банковних рачуна телевизије RT у Великој Британији. „То нису само два случаја, то је стабилна тенденција. Према томе, чињеница да поменута резолуција није обавезујућа не треба никога да завара. Та резолуција подгрева русофобично расположење и има свој одређени утицај“, сматра Зудин.

„Сада је тешко рећи на шта ће све то изаћи – да ли на даље претње и покушаје да се уведе цензура, или на одузимање лиценце за емитовање. На пример, у Великој Британији се већ сада апелује да се објављују спискови оних који долазе код нас у програм“, рекла је за лист „Коммерсант“ главна уредница телевизије RT Маргарита Симоњан.

По свему судећи, резолуција ће оставити трага. „Политички системи у земљама са развијеном демократијом сада су у кризи. Постоји јаз између расположења грађана и елите. У том контексту су привлачни алтернативни кандидати као што је Доналд Трамп у САД, социјалиста Игор Додон у Молдавији, или алтернативни политички курс као Брегзит, или алтернативни медији као телевизија RT. Према томе, основано је мишљење да ће резолуција имати потпуно исти ефекат као покушаји супротстављања Брегзиту и Трампу“, сматра Зудин, истичући да поред политичких разлога ту постоји и очигледна финансијска позадина.

Према подацима листа „Коммерсант“, аутори резолуције су као узвратну меру предложили да се промени финансирање специјалног одељења при спољнополитичкој служби Европске уније EastStratCom Task Force које се бави „руском пропагандом“, и да се из средстава Европске уније у сопствени буџет поменутог одељења пребаци 800.000 евра.

vostok.rs

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.