КАД ТИ ПЕНС ДОЂЕ НА НОГЕ: Три региона, три државе, један циљ – оштар курс према Русији

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo/ Carolyn Kaster

Амерички потпредседник је главни барјактар „дубоке државе“, кога од почетка мандата шаљу да умири НАТО чланице и савезнице. Тренутно обилази државе које су истурене у борби или даљем притиску према Русији.

Посете америчког потпредседника Мајкла Пенса Грузији, Естонији и Црној Гори су гостовања у различитим земљама и различитим географским регионима па са те стране, према мишљењу дипломате Владислава Јовановића, ова мини-турнеја нема заједнички именитељ. Међутим, кад се појединачно посматра свака од њих, прецизира он, види се да је тај именитељ присутан и да је то пре свега интерес Америке и НАТО-a да одржи садашњи оштар курс који поменуте државе воде према Русији и да други то подрже.

Далеко сте нам од очију, будите још даље од Путина

„Рецимо, Естонија је етнички сродна са Финском, у којој је недавно био председник Путин и прибојавање да би могла следити политику традиционално добросуседских односа са Русијом би могао да буде један од разлога да се она охрабри и да не помисли да би могла бити заборављена од стране западних сила које су дале гаранције за очување територијалног интегритета свих балтичких република“, каже Јовановић.

С друге стране, резонује даље он, у Естонији постоји снажна руска национална мањина, што је такође фактор који се узима у обзир приликом процењивања политичког положаја и отпорности и дуготрајности коју би та земља имала током вођења политике независности.

„Што се тиче Грузије, циљ је да се демантује да је гурнута у заборав и да се одржи у доброј вери да је Америка и Запад и НАТО не заборављају. Тим пре што осим што је близу Русије, она је близу Ирана, према коме нова америчка администрација води заоштренију политику него претходна, али и близу сиријског ратишта према коме садашња администрација има доста амбливалентну политику и не зна се на шта ће на крају да изађе“, прецизира Јовановић за Спутњик.

Грузија у таквој консталацији добија на значају и, додаје овај дипломата, то је од интереса Америке да је подвуче и да је задржи у својој политичкој орбити.

„Црна Гора је намерно изабрана. Прво као последњи нови члан НАТО-а, а са друге стране што се на њој може најбоље илустровати тврдња нове америчке администрације да Русија врши малигни утицај на Балкану пошто је Црна Гора пред суђењем због наводне жеље да се изврши преврат“, напомиње Јовановић.

Причамо са вама, мислимо на Кремљ

Поред Црне Горе, која је већ у интегрисаном џепу НАТО-а, указује Јовановић, треба одржати вољу, жељу и храброст Македоније да следи тај пример, ако је могуће по убрзаном ритму. Ту је и Босна и Херцеговина, о којој се много не говори, а која је сигурно на списку да крене у правцу тих евроатлантских организација брже него што је досад био случај.

„И на крају, Србија која се пре свега центрира у свим потезима Америке на Балкану. Сигурно да то треба да има одређени утисак и у Србији, да се америчка моћ на Балкану продужава, чак можда и повећава учлањењем Црне Горе у НАТО и да такође о томе треба водити рачуна“, јасан је Јовановић.

Наслов у „Вашингтон посту“, наглашава за Спутњик аналитичар Александар Павић, говори пуно о томе шта је сврха Пенсове посете кад каже да је на првом месту његов пут у балтичке државе да би умирио савезнике и да би послао поруке Русији.

„Буквално се ту и цитира Пенс, који како је слетео у Естонију, каже да дестабилишуће активности Русије, њена подршка отпадничким режимима и њене активности у Украјини нису прихватљиве“, преноси Павић.

Амерички потпредседник, сумира Павић, обилази државе које су истурене у борби или даљем притиску Русије.

Посета Пенса Црној Гори има јасан геополитички циљ, а то је, према становишту Александра Павића, учвршћивање и убрзавање њене пуне интеграције у НАТО као одскочне базе за вршење даљег притиска на Балкану, а све је наравно усмерено против Русије.

Сукоб као лајт мотив

„У том смислу је битно да ће Пенс присуствовати састанку такозване Јадранске повеље у Црној Гори, што је организација која је оригинално направљена за државе које се спремају за чланство у НАТО-у. Црна Гора је примљена наравно, али рецимо Србија има статус посматрача, као што има и такозвано Косово“, подсећа Павић.

Мајкл Пенс је, сматра Павић, неко ко је главни барјактар спољне политике америчке „дубоке државе“, он није исто што и Трамп, па га од почетка мандата шаљу да учврсти НАТО и умири НАТО савезнике због Трампових изјава.

С друге стране, Владислав Јовановић каже за Спутњик да сам потпрепредседник по традицији Америке није неки политички стваралац већ је више спроводилац политике која се одлучује изнад њега и у политичком естаблишменту Америке.

Немирна сцена у Вашингтону, подвлачи Јовановић, обилује изненађењима, па је нејасно да ли је Трамп још Трамп који је био пре доласка на власт или је у међувремену под принудом догађаја и разних притисака морао да изврши корекције у правцу приближавања естаблишменту.

rs.sputniknews.com, Ненад Зорић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.