КАД „ПЕВАЈУ“ КАЋУШЕ: Стаљинове оргуље одувале Немце

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Када су 14. јула 1941. код Смоленска полетели први плотуни са најновијег руског артиљеријског система „каћуша“ и зачас велику немачку победу – заузимање железничког чворишта Орша – претвориле у пакао за победнике, немачки генерал Гудернијан је схватио да ће рат са Русијом ићи теже него што је изгледало у прве три недеље кампање.

Црвена армија је средином јула код Смоленска доживела катастрофу. Немци су заробили огромну количину руске војне технике и паковали су је на возове у Орши како би Хитлеру доказали победу на централном фронту. Батерија од седам лансера под командом капетана Ивана Фљорова тог дана је тачно у 15.15 минута отворила ватру и са 100 пројектила сравнила је и возове који су се спремали за Немачку и Гудернијанове тенкове који су обезбеђивали транспорт. То је било први пут да дејствује „каћуша“.

Славни ракетни систем Руси су развијали по идеји инжињера Николаја Ивановича Тихомирова још од 1919. Прва ракета је лансирана 1925. а од 1935. рађа се систем првобитно назван „ереса“. Лансирне шине од 1938. почињу да се уграђују и на авионе. Формирање мале јединице наоружане „каћушама“ наредио је Стаљин на Видовдан 1941. Људство првог командата Фљорова чинили су припадници НКВД и талентовани млади артиљерци из академије „Феликс Ђержински“.

У време немачког напада на СССР у Москви се налазило седам погона за произвдњу „каћуша“ и 3.000 пројектила 130 мм и 300 мм. Даном напада Немаца почела је серијска производња моћног оруђа.

Већ крајем 1941. двеста фабрика у Русији је правило ове системе. До 1. јула 1945. произедено је 12.197 „оргуља“. Како су оне пристизале на фронт тако се и мењала војничка ситуација. „Каћуша“ је „певала“ и 1944. приликом ослобађања Београда, пре тога Поаревца…

НАСТАЛЕ ИЗ ПЕСМЕ

Моћни ракетни лансер име је добио по лирској руској народној песми о девојци која се обраћа војнику што ратује далеко.

Каћуша

Процветале јабуке и крушке,

развила се магла над реком.

Излазила на обалу Каћуша,

На високу обалу, на стрмину.

Излазила, песму задевала,

о степском, сињем орлу,

о оном, кога је волела,

о оном, чија писма чувала.

О, ти песмо, девојачка песмо,

ти лети за јасним сунцем,

и борцу на далекој граници,

од Каћуше пренеси поздрав.

Нек се сети девојке обичне,

Нек послуша, како она пева,

нек земљу чува родну,

а љубав ће Каћуша сачувати.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.