ИЗБОРИ У СВЕТУ: Држ‘ се Путина и победићеш

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Алексей Филиппов

Фото: Sputnik/ Алексей Филиппов

У свету се бележи нови тренд — на председничким, парламентарним и унутарстраначким изборима у многим државама побеђују „симпатизери“ и „присталице“ Владимира Путина и заговорници политике зближавања са Русијом: у САД — Доналд Трамп, у Француској — Франсоа Фијон, у Молдавији — Игор Додон, у Бугарској — Румен Радев.

Многи су били изненађени победом у Француској аутсајдера Франсоа Фијона, који је у првом кругу унутарстраначких избора за председничког кандидата Републиканаца „надиграо“ озбиљне противнике — бившег председника земље Николу Саркозија и бившег премијера Алена Жипеа.

Фијона медији називају „пријатељем Путина“ и истичу да се залаже за дијалог са Русијом и укидање антируских санкција. Исту реторику је у предизборној кампањи имао и новоизабрани председник Бугарске Румен Радев.

Наравно, у Француској тек следи други круг у којем би могло да дође до преокрета, али се из овога може закључити да је победа кандидата који се држе проруске реторике и који позитивно говоре о руском председнику на изборима загарантована. Тај феномен је уочен и на америчким изборима, где је победио Доналд Трамп, кандидат који се залаже за нормализацију односа између Вашингтона и Москве. Амерички политиколози су приметили да су председнички кандидати у тој земљи Хилари Клинтон и Доналд Трамп чешће спомињали Русију и Путина, него државни дуг, порезе и здравствену и социјалну заштиту. Док се Клинтонова држала антируске реторике и на сав глас сатанизовала Путина, Трамп је говорио о нормализацији односа са Москвом и исказивао је дивљење према руском лидеру. Због тога су га амерички медији прозвали „марионетом Кремља“. „Никада, још од почетка периода Хладног рата, у САД није било политичара који је тако отворено проруски оријентисан, као што је то Доналд Трамп“, коментарисала је америчка штампа.

Када је ове недеље говорио о реформама које планира да спроведе новоизабрани амерички председник на изненађење многих није спомињао ресетовање односа са Русијом, већ се посветио унутрашњим питањима и проблемима.

Трамп је, међутим, у изјавама за америчке медије потврдио да жели да нађе „заједнички језик“ са руским председником, али је истовремено одбацио идеју било каквог отопљавања односа које би се назвало „ресетовањем“. Игор Додон, кога су многи називали „проруским кандидатом“ на председничким изборима у Молдавији, обећавао је тешње везе са Русијом и стратешко партнерство, али је делимично променио реторику након што је стао на чело државе. „Нама су потребни добри односи и са Западом и са Истоком“, изјавио је новоизабрани молдавски председник. Али, такав став је очекиван, па и оправдан јер је молдавско друштво прилично подељено на јаке „проруске“ и проевропске струје. „Ми не можемо себи да дозволимо смањивање сарадње са ЕУ, нити раскид споразума о асоцијацији са ЕУ. Нама овде није потребан украјински Мајдан“, рекао је Додон.

Какву ће политику новоизабрани председници САД, Бугарске и Молдавије водити време ће показати, али нема сумње да су „фактор Путин“ и проруска реторика имали огроман утицај на резултате избора у њиховим земљама.

Руски експерти, међутим, истичу да тај феномен није тешко објаснити. Са једне стране, бирачима у Европи је дозлогрдило бахато понашање политичког естаблишмента, а са друге стране, дојадила им је и антируска пропаганда, коју распирују тамошњи медији и званичници. „Упоредио бих европски политички систем са поломљеном играчком, која споља изгледа као и раније, али унутар ње ипак постоји неки квар. Често путујем Европом и могу да кажем да је ’процес покренут‘, као што је говорио Горбачов. Молдавија и Бугарска су гласале за кандидате који гаје добар однос према Москви и на тај начин бирачи су поручили — доста је било приказивања Русије као непријатеља! Једноставно, бирачима је дозлогрдило бахато понашање политичког естаблишмента који Брисел доживљава као ’ружичасти сан‘, а Москву као предмет критика. Од Европљана често чујем: ’Наше новине ’ударају‘ на Русију, али ми добро познајемо Русе — ви сте добри људи, доста је било ове критике на рачун Москве‘. Наравно да млади и даље сањају тај ’бриселски сан‘, али када је реч о средњој или старијој генерацији, они су носталгични. Не због комунизма, већ због бесплатне медицинске заштите, јефтиних комуналија и других предности које је становништво тих земаља пре 30 година доживљавало као нешто што се само по себи подразумевало, а сада је доста скупо“, каже за Спутњик Олег Андрејев, руски политиколог и виши консултант Балтичког центра за социолошка истраживања у Санкт Петербургу.

Савремени Европљани су, додаје експерт, свесни да се Русија променила, да је то капиталистичка земља која има слободно тржиште, да више нема ограничавања слободе говора и других проблема.

„Што се Американаца тиче они нису толико забринути због међународних проблема, као што су то Руси, Срби или Бугари, већ се више баве својим унутрашњим питањима. Мислим да би требало да се захвалимо Клинтоновој због тога што је вештачки распиривала ’руску тему‘, а такође је веома важно и што је одређену пажњу томе посветио и Трамп. Међутим, не би требало преувеличавати политички значај ’руског фактора‘, пре свега у САД, али и у Европи. У сваком случају, сасвим је логично што су се победници — новоизабрани председници — после избора окренули унутрашњим темама уместо да и даље дају проруске изјаве. Међутим, чињеница је да се у свету постепено мења однос према Русији, и то набоље“, закључио је Андрејев.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.