ИСКЕНДЕРОВ: ЕУ саботира зону слободне трговине Србије са Русијом

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Сарадник руског Института за балканистику Петар Искендеров оцијенио је да ЕУ инсистира на уништавању зоне слободне трговине Србије са Русијом и да тај притисак директно угрожава економске интересе Београда.

Искендеров је у тексту за сајт руског Фонда стратешке кулуре подсјетио на резултате слободне трговине Србије и Русије од 2000. године, када је закључен тај споразум, и оцијенио да сад српско руководство треба да одлучи да ли је спремно да занемари то што је достигнуто и уступи пред уцјенама Брисела.

Он је навео да, након што је Београд фактички испунио све услове, који се тичу злогласне „нормализације“ односа са Приштином, Европска комисија је ултимативно затражила од српских власти да откажу један од најважнијих трговинско-економских споразума са Русијом – Споразум о зони слободне трговине, који важи од 2000. године.

„Ако је питање придруживања Србије антируским санкцијама у надлежности Београда и Брисел у датом питању може само да апелује на солидарност са ЕУ, дотле су по питању зоне слободне трговине са Русијом могућности српских власти за политички маневар ограничене“, навео је Искендеров.

Питање је потпуно јасно, каже он, које тржиште боље одговара Србији како у економском, тако и у политичком смислу?

Према споразуму о слободној трговини, подсјећа Искендеров, око 99 одсто робе, која је у робном промету двије земље, ослобођена је плаћања царина, а као резултат тога већ је 2013. године обим трговине Русије и Србије премашио три милијарде долара, што је повећање за 11,6 одсто у односу на 2012. годину.

Руски извоз у Србију, гдје предњачи извоз нафте, гаса и алуминијума, износио је око двије милијарде долара, а извоз Србије око једну милијарду долара, углавном грађевински материјали, одјећа, воће, лијекови.

У структури српског извоза, Русија заузима четврто мјесто у свијету, а у структури увоза треће и једини је извозник природног гаса у Србију.

Тај споразум је, наводи Искендеров, допринио и повећању руских инвестиција, тако је од 2002. године Русија инвестирала у Србију око три милијарде долара, а у блиској будућности, за неколико година, то може достићи и десет милијарди долара.

Конкретно, ријеч је о ефективном присуству руских компанија у цијелом ланцу прераде и рализације нафтних производа.

Искендеров подсјећа да руском „Лукоилу“ припада 79,5 одсто акција компаније Беопетрол, другог по величини власника бензинских станица у Србији.

„Енергетски ресурси чине 83,5 одсто увоза Србије из Русије. Осим тога, 2013. године је потписан споразум о руском кредиту за модернизацију српских жељезница у висини од 800 милиона долара“, напомиње он и додаје да се реализацијом тог пројекта укупне вриједности од 941 милион долара бави руска компанија „РЖД интернешнел“.

Стране су се 2014. године договориле о испоруци Србији возова „Метровагонмаша“, а вриједност уговора је још сто милиона долара.

Руске компаније, подсјећа он, инвестирају и у туризам, банкарство, машиноградњу, објену металургију, хемијску индустрију Србије, међу којима у српска предузећа „Јастребац“ у Нишу, „Фабрика бакарних цијеви“ у Мајданпеку, хидроелектрана „Ђердап један“.

„Посљедњих седмица стране су приступиле договарању још једног заједничког пројекта у области аутоиндустрије, односно руска `Група ГАЗ` је најавила развој извозног програма и намјеру `доста агресивног напада на конкуренте новим производима`“, додао је Искендеров.

Он подсјећа на изјаву предсједника те групе Вадима Сорокина да ова група већ у Турској развија своју мрежу, као и да врше истраживања тржишта у Србији, гдје ће ширити линију својих аутомобила.

РТРС

Тагови: , , ,

Коментари су затворени.