ИГРАЊЕ (НУКЛЕАРНОМ) ВАТРОМ: Зашто су бомбардери Б-52 „у приправности“ толико опасни?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, rs.sputniknews.com

Читаве недеље круже противуречни извештаји везани за планове Сједињених Америчких Држава да флоту стратешких бомбардера Б-52, наоружаних нуклеарним оружјем, врате у стање 24-часовне, пуне борбене готовости, што није виђено још од краја Хладног рата.
Сарадник Спутњика Владимир Барсегјан објашњава зашто би такав потез драматично повећао опасност од нуклеарног инцидента.

Првобитни извештај о томе да Вашингтон планира да поново подигне своје бомбардере Б-52, такозване „Стратосферске тврђаве“, наводно због претње коју представља Северна Кореја, сутрадан је оповргао Пентагон. Међутим, у петак, само неколико дана пре посете америчког председника Трампа Јужној Кореји, потпредседник Мајк Пенс поново је поткрепио страхове, рекавши особљу у бази Северне Дакоте у којој се налазе бомбардери Б-52 и локације за лансирање ИЦБМ да „буду спремни“ за могући сукоб са Пјонгјангом.

Нуклеарне суперсиле су, на крају Хладног рата, одустале од 24-часовне борбене приправности нуклеарне муниције. Пре тога, америчке и совјетске бомбе које су летеле дуж граница двеју земаља указивале су на то да су Москва и Вашингтон уложили велики напор да једни друге уплаше. Октобра 1969. године, председник Ричард Никсон одобрио је операцију „Џајант ленс“, која је подразумевала да ескадриле од 18 авиона Б-52 пуних нуклерних бомби лете према Совјетском Савезу преко Арктичког круга, како би покушале да приморају СССР да се повуче у Вијетнаму. План је пропао, а Никcон је три дана касније поништио операцију, али не пре него што су се звона за узбуну огласила у Москви.

Посматрачи кажу да би, ако Б-52 поново узлете, ситуација била још опаснија него што је то била за време Хладног рата. Новинар и сарадник Радија Спутњик Владимир Барсегјан истакао је да су тада бар западне границе СССР-а биле „покривене“ ваздушним простором земаља комунистичког блока. Од тада, како је рекао, тај блок се распустио и апсорбовао га је НАТО, који се затим проширио на бивши Совјетски Савез у балтичким државама. „То значи да је данас Пентагон у искушењу да приђе Русији дуж њених европских граница“, написао је новинар и додао да су први кораци на том путу већ предузети.

Овог лета, на пример, три авиона Б-52-а из ваздухопловне базе Барксдејк у Луизијани, заједно с бомбардерима Б-2 „Дух“ и Б-1Б „Лансер“, послати су у Европу да учествују у вежбама БАЛТОПС и „Сајбер напад“ које се одвијају у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској. То укључује операције изнад западне Естоније, мање од 200 километара од границе са Русијом.

У том смислу, наглашава Барсегјан, с обзиром на планове Пентагона да модернизује и надогради свој нуклеарни арсенал у Европи, укључујући и бојеве главе стациониране у ваздушној бази Рамштајн у Немачкој, америчка војска ће моћи да минимизира време лета бомбардера према руским границама.
„А то је узнемирујући развој догађаја, посебно зато што лако долази до опасних инцидената, чак и у време релативног мира“, нагласио је новинар.

Постоји много историјских примера. На пример, 24. јануара 1961. године, Б-52 који је носио две нуклеарне бомбе од 3-4 мегатоне изнад Голдсбороа у Северној Каролини, покварио се у ваздуху и испустио свој свој терет. У извештају из 2013. откривено је да је једна од њих била на граници детонације.

Пет година касније, 17. јануара 1966. године, још један Б-52 срушио се након судара са танкером КЦ-135, током пуњења горива изнад Медитерана крај шпанске обале, и испустио своје четири хидрогенске бомбе близу малог рибарског места Паломарес. Конвенционални експлозив експлодирао је у две бомбе, загађујући подручје радиоактивним материјалима. Други је пао у Медитеран, што је узроковало потрагу која је трајала скоро три месеца.

Током Хладног рата, због таквих несрећа су америчке ваздухопловне снаге изгубиле укупно 11 нуклеарних бомби. Ако би се поново обновили летови бомбардера Б-52, шта може да гарантује да неће поново доћи до несрећа, поготово на горућим местима попут Балтика?

У светлу ове могућности, Барсегјан је приметио да један „тужан симбол времена Хладног рата — Судњи час“, поново добија на значају. На крају Хладног рата, „дечаци у војним униформама су се опаметили и били заустављени, а њихове опасне играчке су им одузете. Сада су их се, изгледа, поново дохватили“, закључио је коментатор.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.