ХРВАТ КОГА ЈЕ ТУЂМАН ПРЕЗИРАО: Прогон Срба је цивилизацијска и људска трагедија

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Курир

Фото: Курир

Резултат председничких избора у Хрватској очекивана је последица атмосфере која се у нашем друштву узгаја и подстиче више од две године. С једне стране, ту је улична револуција деснице, организована од стране клерикалних кругова и ХДЗ-а, која упорно производи непријатеље, а, с друге стране, ту је већ пословична пасивност СДП, каже Драган Марковина, историчар из Сплита, левичар, велики критичар деснице, ХДЗ, Туђмана.

Управо овако он види разлоге због којих је на чело Хрватске дошла кандидаткиња ХДЗ Колинда Грабар Китаровић и тако на велика врата поново довела десницу у епицентар политичких збивања.

Своје политичке ставове Марковина је „платио“ послом, недавно су одбили да му продуже уговор на Филозофском факултету у Сплиту, где је предавао историју. Велики бес Хрвата навукао је на себе због скупљања потписа против подизања споменика Фрањи Туђману у Сплиту. Ту идеју сматрао је „напросто гадљивом“. Кандидовао се, пре две године, и на изборима за градоначелника Сплита, али је одустао.

Рођен је у Мостару, у мешовитом браку. Овај град напустио је са 11 година и отишао на очеву родну Корчулу. Није изашао на минуле изборе у Хрватској. А једном је на новинарско питање шта је његов највећи страх, одговорио: „Само да ови опет не дођу.“

Али, дошли су. Зашто је Јосиповић изгубио изборе?

Његов СДП никад није смогао довољно снаге ни одлучности да се суштински супротстави митолошкој имагинацији и утицају деснице. У тим околностима, безлични председник Јосиповић једноставно није могао да мобилише све гласаче левице да га подрже. Из простог разлога јер му не верују. Јосиповић је напросто човек чији се једини интерес исцрпљивао у добрим резултатима властитог рејтинга у бројним истраживањима јавности. А кад тако водите политику да покушавате да се свидите свима, на крају изгубите властито бирачко тело, а на другој страни не придобијете никога. Но, кључни проблем и њега и СДП у целини је тај што се никад нису обрачунали с хрватским национализмом из деведесетих. И то се сада целом друштву враћа у лице.

Како ће се ови изборни резултати одразити на односе Хрватске и Србије? Колинда Грабар Китаровић дала је низ изјава које овде парају уши…

Очито је да су ти односи ионако из разноразних разлога сведени на прилично ниске гране. На којима ће остати још неко време. Но, да су њене изјаве јефтино популистичке по наступу и бесмислене по садржају, а да им је крајњи циљ подилажење националистичкој десници, нема никакве сумње.

И до сада је било најава да ће Хрватска условљавати Србију на путу ка ЕУ? Да ли је то сада потпуно извесно?

Председник Републике Хрватске има минималну политичку моћ у односу на Владу и премијера. Слично као у Србији. Стога, без обзира на ову победу која, истина, даје наслутити резултате парламентарних избора, и даље не можемо говорити о томе како је десница дошла на власт у Хрватској. Што се, пак, тиче кочења на европском путу, бојим се да је тај ситнокалкулантски, осветнички национализам темељна одлика свих ових наших државица и да је од тога готово немогуће побећи. Без обзира на то ко био на власти.

Шта сада могу да очекују Срби у Хрватској? Да ли ће њихов ионако лош статус постати још гори?

Срби у Хрватској налазе се нажалост и сада у изразито тешком положају. Посебно када је реч о повратницима и условима за њихов живот у похараним крајевима. Политика односа према том проблему углавном се није мењала, независно од тога ко је био на власти. С једне стране имате тешку ситуацију на терену, а с друге најмодерније европске законе заштите мањина. Али, не треба занемарити ни чињеницу да постоји озбиљно настојање да српска заједница у пуном смислу речи афирмише своју присутност у хрватском друштву, што је посао који Српско народно вијеће веома добро ради.

Ви се залажете за то да се Хрватска извини Србима због злочина у „Олуји“. Да ли ће то заувек остати само сан?

Реално говорећи време великих гестова је прошло, поготово што они не значе ништа ако не постоји конкретан резултат таквих изјава. Стога мислим да би већинска Хрватска требало да се освести колика је цивилизацијска и људска трагедија садржана у чињеници да је значајан број Срба напустио Хрватску, и да би требало да учини све да их врати у њихову домовину. Мислим да је то тешко остварљиво, но пустимо времену да одговори на то питање.

Курир, Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.