ХРАМ КУЛТУРЕ: Два и по века раскошног Ермитажа

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: culture.ru

Фото: culture.ru

Раскошни руски музеј Ермитаж из Санкт Петербурга управо је напунио 250 година постојања. Развио се из збирке слика коју је 1764. године руска царица Катарина Друга набавила од берлинског трговца Гоцковског. Првобитно приватног карактера, за јавност је отворен 1852. године и данас је државни музеј. Један је од најзначајнијих у свету, са колекцијом од преко три милиона предмета који датирају од праисторије до савременог доба. Ермитаж данас обухвата више здања у историјском центру Санкт Петербурга. Главни део збирке је смештен у Зимском дворцу, некадашњој резиденцији руских царева. Музеј годишње посети око три милиона људи а захваљујући најновијем проширењу годишње се очекује пет милиона. Музеј данас има центре у Амстердаму, Казању и Виборгу.

Ермитаж је 1994. године, уз подршку Унеска, формирао Међународни консултативни савет, сачињен од експерата из најзначајнијих установа и организација културе и уметности. Председник савета је тренутно Нил Мек Грегор, директор Британског музеја из Лондона, а међу члановима су и Анри Лоарет, доскорашњи директор париског Лувра, Ана Марија Петриоли Тофани, некадашњи директор галерије Уфици у Фиренци, Алфред Пакман, некадашњи директор Центра Жорж Помпиду у Паризу, и многи други.

Идући у сусрет значајном јубилеју, музеј је реализовао капиталне пројекте применом најсавременијих светских стандарда. У складу са генералним планом реконструкције и развоја, 1990. је на северу града отпочело подизање комплекса Стара деревња, са конзерваторско-рестаураторским центром и депоима, отвореним за посете. Растерећењем постојећих простора повећани су изложбени капацитети, док се у раду центра, једног од највећих у свету, примењују најсавременија искуства.

Поводом великог јубилеја, а након капиталних радова и претварања у музејски комплекс, за посете је отворено источно крило колосалног здања Главног штаба, једног од симбола царске Русије. Дело истакнутог архитекте Росија (1820–1830), Главни штаб је смештен на Дворском тргу, насупрот Зимском дворцу. Једно време у њему су се налазили Министарство иностраних послова и Министарство финансија. Уступање овог крила Ермитажу 1993. године је одредило један од стратешких праваца развоја овог музеја у 21. веку. Грандиозна рестаурација и реконструкција током 2008–2013. биле су кључни део пројекта „Економски развој Санкт Петербурга”, финансиран од Светске банке за обнову и развој и Владе Руске Федерације. Историјат здања и нову трансформацију представља управо публикована и промовисана књига групе аутора „Ермитаж 21. века. Нови музеј у Главном штабу”,објављена у издању чувене британске куће Thames & Hudson из Лондона.

У сталној поставци Главног штаба су руска и европска примењена уметност, сликарство и скулптура 19. века, сликарство импресионизма, постимпресионизма и 20. века из чувених колекција Шчукина и Марозова. Једна просторија је посвећена чувеном јувелиру Фабержеу. Први пут у Ермитажу је и део простора намењен изложбама савремене уметности. Поводом 250. годишњице музеја овде је у току изложба „Дарови истока и запада императорском двору током 300 година” (3. 12. 2014 – 2. 8. 2015), која представља поклоне страних државника и дипломата руским владарима од 18. до 20. века. Око 400 дела ликовне и примењене уметности, оружје, књиге и нумизматика сведоче о везама Русије са западом и истоком. Нажалост, нису сви поклони сачувани у музеју до данас, међу њима ни златни пехарукрашен брилијантимакоји је српски кнез Милош Обреновић поклонио руском цару Николају Првом. Пехар је 1922. године искључен из колекције да би био продат на аукцији.

Обележавајући 250 година постојања, славни музеј изложбом у Зимском дворцу „Ермитаж њеног императорског величанства”(8. 12. 2014 – 10. 5. 2015), евоцира свој зачетак и илуструје структуру првобитне збирке Катарине Друге, која га је изнедрила, а описана је у водичу кроз Ст. Петербург аутора Јохана Готлиба Георга из 1790. године. Представљени су галерија слика, кабинети цртежа и графике, библиотека, збирка натуралија, колекција реткости и предмета истока, као и уметност из времена императорке. Раскошни каталог изложбе сведочи о делима која се и данас чувају у музеју, али и о онима која су с временом отуђена.

Политика, Гордана Крстић Фај

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.